To kako se vlast zlopati za naše dobro još nije vi?eno. A pošto nije vi?eno, onda vlast mora sama da nas svojeru?no izveštava o tome.

Vlast ponajviše strada od novinara jer su, po re?ima predsednika države, ve?inski protiv vlasti. Te zapitkuju o partijskom pranju para (osam hiljada ljudi, neki i na socijalnoj pomo?i, uplati partiji ta?no po 40.000 dinara?) te o budžetu Beograda (ima para za bacanje, ali ga vanredno popunjava republika?) te o suficitu (a uzimamo kredit za popunjavanje državne kase?)… ?ak ni hinjeno solidarisanje sa novinarima koji nisu pušteni na proslavu BIA nije ublažilo pitanja, eto kakvi su novinari.

A to što ?ete prostim bacanjem oka na bilo koji kiosk utvrditi druga?ije – vlast ne uzima u obzir. Pa i kada bismo žvake, cigare i „unu?i?e“ svrstali u medije, opet bi u kona?nom zbiru na kiosku bilo više medija koji obožavaju vlast. ?ak i ozloglašenim ?etvrtkom kada na kioske stiže par nedeljnika koji kriti?ki pišu o vlasti. Ako tome dodamo i one dve emisije, na samo dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, koje se politikom bave na satiri?an na?in (a i one ove sezone skra?eno – jednoj je trajanje prepolovljeno, drugoj smanjeno na tre?inu) opet je neuporedivo više hvalospeva vlasti.

No, vlast i tome priželjkuje kraj. Ne hvalospevima, naravno, nego kritikama. Kriti?ni mediji ne?e dobijati novac za projekte od javnog zna?aja (umesto njih novac ?e dobijati novoosnovane firme, udruženja rok muzi?ara i muzi?ke kompanije), ali ?e zato i dalje dobijati – packe.

Najnovija packa ide kablovskoj televiziji jer je, zamislite, „cenzurisala predsednika države“. Kako ga je cenzurisala? Pa, ako je verovati opskurnom prilogu sasvim u maniru ruži?aste televizije na kojoj ?e se verovatno i emitovati, N1 je, umesto da, kao televizije sa nacionalnom frekvencijom, u direktnom prenosu prikaže partijsko slavlje kao prvorazredni državni doga?aj – imala samo izveštaj. U kojem se, o, svetogr?a, gost pojavljuje ?ak osam sekundi (i slovima: osam sekundi!) duže od slavljenika. Pa ako to nije državni udar…

Zašto je problem što je govor gosta (ina?e koalicionog partnera i ministra inostranih poslova) trajao na uštrb slavljenika kad je gost lepo rekao da mora da hvali predsednika – jer zna da je on skroman i da ?e pre?utati pohvale? Da nije neko u tim re?ima video ironiju? Jer, ?ak i ako su predsednik države i ministar inostranih poslova u takvom odnosu da podse?aju na one parove koji jedva ?ekaju goste pa da se pred njima podbadaju, jedino što za predsednika ne možeš re?i je da ne voli da se hvali. Tim pre što se, samo par dana ranije, sam pohvalio da mu je predsednik Turske rekao „tvoja skromnost i normalnost je retka“. (Što bi neko tako?e mogao da protuma?i ironi?no, zar ne?)

A da bi se ovakvi gnusni primeri cenzurisanja vlasti onemogu?ili ili bar sveli na najmanju meru (kao da sama ?injenica da se emituješ jedino preko kabla nije dovoljno mala mera), ubudu?e ?e kablovski distributeri biti u obavezi da prenose sve televizije sa nacionalnom frekvencijom (i da za to debelo pla?aju) dok televizije sa nacionalnom frekvencijom i dalje ne?e biti u obavezi da svoj program prilagode uslovima za dobijanje nacionalne frekvencije. Jer je dovoljno da partijske nastupe prenose „u celini i celosti“.

(Peš?anik)