"Zvuči kao da bismo već sad komotno mogli da se trampimo sa Amerikancima za predsednike, ne bismo ni primetili razliku. Zato bi nam bolje bilo da smo sa Rumunima na vreme trampili glavnu državnu tužiteljku"
Ako su ovdašnjeg predsednika prozvali „mali Putin“, da li će sada američkog prozvati „mali Vučić“? Jer, realno, mnogo je više sličnosti između potonja dva. Ako ništa drugo, „mali Putin“ nije zvanično bio pripadnik državne tajne službe, a i žrtve njegovog režima ne ispadaju kroz prozore.
I novoizabrani predsednik Amerike je, kao i predsednik Srbije devedesetih, već bio na vlasti i takođe ubedio glasače da su oni koji su došli posle njega – najgori neprijatelji države. U Trampovom slučaju demokrate su plave, u našem su žute, možda zbog boje kose jedina dva funkcionera koja su čitave dve godine pretekla na vlasti u Beogradu i Vojvodini iako su novoradikali preoteli sve ostalo, što bi, opet zbog boje kose, ali sada Trampove, u Americi bila sasvim neprimerena odrednica za neprijatelje.
No, ako i mrze različite boje, obojica bi najradije da vladaju kao što to rade crveni u Kini i Rusiji. Razlika je samo što ovog domaćeg u tome ometaju dva kablovska kanala i Tviter, dok su upravo Tviter i dve kablovske televizije doprineli pobedi američkog. Dobro, razlika je i u potkupljivanju glasača. Naši su kupovani za sendvič i nekoliko crvenih, američki bogami za po milion zelenih koje je javno delio isti onaj Ilon Mask koji prethodno nije žalio milijarde da bi platio netržišnu cenu za negdašnji Tviter koji je, opet suprotno svakoj tržišnoj logici, preimenovao u X (što je kao da Koka kolu nazovete Y) samo da Tviter ne bi nastavio da ometa Trampovu kampanju.
Sličnost je i u tome što „Mali Vučić“ ima podjednaku strast prema proterivanju. Samo što je njegov prezimenjak to radio još i pre nego što je formalno došao na vlast i što su mu i tada i sada meta legalni stanovnici dok ovaj drugi preti samo imigrantima. Ali, zato je ovaj američki i „mali“. Čekajte dok stasa do velikog.
A stasaće jer ni jedan ni drugi podjednako ne mare za istinu i zakone. Trampa su još i osudili pa opet nikom ništa, zamislite dokle će biti spreman da ide kad, kao ovaj naš, iskusi apsolutnu nedodirljivost na vlasti. Kad, kao i ovaj naš, pozapošljava samo lojalne a ne i kompetentne, što je najavio još u kampanji. Kad, kao i ovaj naš, počne da organizuje ulične nerede, što je takođe već radio kad je trebalo da preda vlast.
Znam, zvuči kao da bismo već sad komotno mogli da se trampimo sa Amerikancima za predsednike, ne bismo ni primetili razliku. Zato bi nam bolje bilo da smo sa Rumunima na vreme trampili glavnu državnu tužiteljku. Evo je, hapsi po Hrvatskoj i celoj Evropskoj uniji, ali bi nama još bolje došla. Da smo imali nju umesto ove koju imamo, možda ni nadstrešnica ne bi pala i ubila, evo danas i petnaestu žrtvu. A krivci nam se svakako ne bi ovako javno podsmevali.
(Peščanik, foto: STUPS)