Reč ”tradicija” gotovo da je postala poštapalica u govoru, kao ”znači” i ”da kažem”. Znači, ne prođe ni dan a da se neko ne pozove na, da kažem, tradiciju. Kad god nešto treba da se održi ili ne održi – neko potegne tradiciju. Kad treba zabraniti Paradu, to je zato što ona nije u našoj tradiciji (pa kako i da bude kad joj svake godine zabrane održavanje); kad treba održavati nestabilnost na Kosovu, i to je zato što branimo tradiciju (doduše, nestabilnost na Kosovu i jeste tradicionalna). Pa i održavanje po nas nepovoljnog gasnog sporazuma sa Rusijom takođe se objašnjava tradicijom – tradicionalno smo neuspešni u pregovaranju sa drugim državama.
Ni predsednik države tradiciju ne vadi iz usta. Osim što uvek imamo samo tradicionalno dobre ili tradicionalno prijateljske odnose sa nekom državom, mi imamo i tradicionalno miroljubive namere i tradicionalno izražene vrline. Četničku tradiciju, koju se pre deset godina na Romaniji svečano zakleo da će braniti, sada ne pominje, ali je o sebi pomenuo da tradicionalno donosi dobre odluke (”do sada nikada nisam doneo pogrešnu odluku pa neću ni sada”, ustvrdio je samouvereno kad su ga pitali hoće li pomilovati bivšeg šefa državne bezbednosti osuđenog na četrdeset godina). Jedino nije precizirao šta je dobra odluka i po koga će biti dobra – po društvo, po osuđenog ili po predsednika i njegovog savetnika.
Bilo bi zanimljivo saznati na šta tačno misle ljudi koji se pozivaju na tradiciju i kako oni određuju šta je tradicija koju treba negovati, a šta je tradicija koju bi valjalo prekinuti ili čak i saseći u nastanku. Jer, svašta je kod nas tradicija. I BEMUS i FEST i BITEF su tradicija. Tradicija je i ubijanje kumova i vladara (ako je kum istovremeno i vladar tim pre).
Da li im je dužina trajanja presudan kriterijum za tradiciju? U tom slučaju, kako su Vojvodina i Kosovo tradicionalno naši mada su sa nama jedva stotinjak godina, a nisu tradicionalno naši Romi koji su sa nama ipak koji vek više? Uostalom, ako je starija tradicija uvek bolja od mlađe (pa tako sve tradicije socijalizma moraju biti zamenjene monarhističkim tradicijama bez obzira što su oba perioda trajala maltene podjednako – po pedesetak godina), onda bi na Kosovu morali da se poštuju samo tradicionalni zakoni Leke Dukađinija jer su svakako stariji od našeg tradicionalno traljavog Ustava, a to nam se onda baš i ne bi dopalo.
Kažem: bilo bi zanimljivo saznati šta oni misle kad se pozivaju na tradiciju. Jer mi mislimo da se na tradiciju pozivaju samo zato i samo onda kad od toga imaju neku konkretnu korist.
(Peščanik)