Skip to main content

NADEŽDA MILENKOVIĆ: Toma-havk

Stav 20. феб 2017.
2 min čitanja

Posle onoliko priča o oružju i eksplozivu – te našli ga u Jajincima, te našli ga u garaži, te daju nam ga i Rusija i Belorusija, te gomilaju ga u Hrvatskoj – detonacija se očekivano desila u samom srcu vlasti.

Krstareća raketa, u obliku najave da bi se aktuelni predsednik države mogao kandidovati za drugi mandat, ispaljena je umesto vatrometa na državni praznik, a u javnosti je eksplodirala kao da je predsednik objavio rat, a ne kandidaturu. Pa još i gore, jer – kad je najavljivao da će da ratuje (sa sve sinovima koji su odbili da učestvuju i u partijskom ratu, a kamoli u pravom) javnost nije bila toliko podsticana da ga u tome spreči koliko je sada podsticana da ga spreči u kandidovanju.

Ta (eventualna) kandidatura je odmah proglašena za veleizdajnički čin, pokušaj prevrata (?!) i ugrožavanje vitalnih nacionalnih interesa. A nacionalni interes je, kako su nam objasnili, samo da se aktuelni premijer kandiduje za budućeg predsednika i da pobedi u prvom krugu izbora. Ako ste pomislili da to nije nacionalni već partijski i lični interes, a da je svaka kandidatura, pa i dosadašnjeg predsednika, kao uostalom i dosadašnjeg premijera, legalna i legitimna – to samo znači da zazivate nestabilnost čitavog regiona.

Jedini opipljiv razlog koji smo mogli da vidimo zašto bi bilo opravdano da se kandiduje aktuelni premijer, ali ne i aktuelni predsednik je – to što je aktuelni premijer već snimio predizborni spot (i objavio ga na internetu i pre objave kandidature) a aktuelni predsednik nije. A kako smo mi jedna štedljiva država, ništa ne rasipamo, premijer čak sam plaća i kiselu vodu koju pije, bilo bi zaista pogubno po suficit da se sad taj spot baci i da se snima neki drugi za nekog drugog kandidata.

Doduše, ni u spotu se ne najavljuje kandidatura za predsednika nego za – predsednika i premijera. Jer, ako te dve funkcije nisu u jednim rukama, onda će Srbija (kako lepo piše na avionu u spotu) da se slupa, bože mi oprosti, kao onaj nesrećni helikopter. Ali, pošto je Srbija, kako lepo kaže premijer u spotu, poverena dvojici ljudi (a ne zakonodavnoj, sudskoj, izvršnoj vlasti i nadzornim i kontrolnim institucijama) ta dvojica ne samo što, logično, moraju biti muškog roda nego moraju biti i jedan čovek. Jer, čim su dvojica, kako su nam lepo ilustrovali pilot i kopilot u spotu, svaki od njih hoće da upravlja. A to onda neminovno vodi u katastrofu (koju bi neki možda nazvali i demokratskim uređenjem, ali znamo čiji su to glasači).

Sve u svemu (ne, to nije slogan ovog spota, mada bi potpuno odgovaralo) glumac je mogao da bude i aktuelni predsednik, štaviše možda bi bio i ubedljiviji s obzirom da je, barem po svojim i svedočenjima saradnika, zaista i doživeo da mu se avion opasno obrušava ka zemlji, a sada je i metaforično u istoj situaciji. Ali mu je ipak dodeljena druga uloga. Tomahavk rakete za sada, no možda i onog indijanskog sekirčeta kojim možete da klešete totem, ali bogami i da ga iscepkate.

(Peščanik)