Orson Vels je svojevremeno uspeo da izazove opštu paniku jer je slušaoce ubedio da je invazija Marsovaca stvarna, a ne režirana radio drama. Kod nas to ne bi moglo da se desi. Ne zato što smo podozriviji i pronicljiviji od tadašnjih Amerikanaca (jer nismo) nego zato što smo anestezirani. Čak toliko anestezirani ovom našom dobro režiranom dramom da bi nam sad promakla i stvarna invazija Marsovaca.

Predugo najavljivana rekonstrukcija Vlade i Vladinih započela je rekonstrukcijom državnih službenika. Tačnije – jednog državnog službenika. Policijski general je smenjen sa funkcije komandanta žandarmerije i postavljen za pomoćnika direktora policije.

U nekoj drugoj situaciji i u nekoj drugoj državi to možda ne bi bilo ništa neobično. U našoj situaciji i u našoj državi jeste. Pre svega zato što su nadređeni pomenutom generalu bili prilično izričiti da ga treba smeniti. Neposredno nadređeni – direktor policije, rekao je da traži njegovu smenu jer je to (dvostruko svirepo ubistvo iz niskih pobuda koje je priznao jedan žandarm) ”kap koja je prelila čašu žuči”. Posredno nadređeni – ministar policije, rekao je da će tu smenu odmah potpisati i usput oprao ruke od generala rekavši da ga on nije ni predložio za komandanta žandarmerije i da neće da priča (ali hoće da insinuira) ko ga jeste predložio i ko ga je pozitivno ocenjivao u svojim izveštajima.

Šta se tako dramatično promenilo u samo par dana pa je naprasno smenjeni komandant još naprasnije postao pomoćnik istog direktora policije koji je smenu i tražio? Kako se to odjednom ispraznila ”čaša žuči”? I ko je onda unapredio smenjenog komandanta žandarmerije ako su nam oni u čijoj je to nadležnosti otvoreno rekli da on, ne samo što treba da nazaduje u službi, nego nije trebalo ni da bude komandant žandarmerije? Ko je tu kome nadređeni, a ko podređeni? Još važnije – jesu li onda direktor i ministar policije uopšte nadređeni ako ne mogu da odlučuju o postavljenju i smeni policijskog službenika? Ali, i još važnije – kome su oni podređeni pa je on unapređen protiv njihove javno iskazane volje?

Na ova pitanja teško da ćemo dobiti ikakav, a naročito ne brz odgovor. I to ne zato što još nije otvorena ona, na sva usta najavljivana, Kancelarija za brze odgovore. Nego zato što je ova naša drama tako režirana da od publike očekuje samo strahopoštovanje, a ne pitanja.

Uostalom, novopostavljeni pomoćnik direktora policije, tada još uvek na funkciji komandanta žandarmerije, proslavu svoje jedinice upriličio je pod sloganom ”Bog i žandarmerija čuvaju Srbiju”, a ne ”Parlament, Vlada, sudstvo čuvaju Srbiju”. Nadajmo se da je barem za boga bio u pravu.

(Peščanik)