Ne, ovo nije naslov iz nekog tabloida, jer da jeste počinjao bi nekom od uobičajenih tabloidnih kvalifikacija kao što su: Skandal, Zavera, Nečuveno, Pogledajte, Nikada ne biste pogodili ko… Ne, naslov je maltene citat ministra policije koji je, gostujući u udarnom Dnevniku državne televizije, izjavio da su afere koje se pokreću u medijima direktan udar na premijera, a samim tim i na vlast. A zatim je prozvao imenom i prezimenom medije koji u tome učestvuju, a to su: dnevni list Danas, kablovska televizija N1 i tabloid Kurir.

Da li ministar policije razume svoju funkciju? Državnu, ne partijsku. Da li, dakle, razume da kada on, ministar policije, javno optuži konkretne medije za državni udar, to ima težinu? Ili bi bar moralo da je ima. U uređenim, pa i manje uređenim društvima. Ali ne i kod nas.

Jer kod nas možete reći šta hoćete, možete uraditi šta hoćete, a da ne snosite posledice. Ukoliko vlast ne odluči drugačije pa vas kazni zbog nekog ”tvita” ili ”posta”. Kao da su ”tvitovanje” i ”postovanje” nekakve funkcije koje imaju javni značaj. I plaćaju se od javnog novca. I imaju društvene posledice.

U Rumuniji je premijer upravo podneo ostavku, a samim tim objavio i pad vlade, zbog požara u diskoteci koji je odneo desetine života. Ranije su to učinili i premijer Letonije zbog srušenog krova jednog supermarketa i premijer Južne Koreje zbog potonulog trajekta.

Kod nas, čak i pored izjave generala da je naređenje za poletanje dobio direktno od ministra vojnog, niko nije makar podneo ostavku zbog pada helikoptera u kojem je izginulo sedam osoba.

Ministarka Slovenije je podnela ostavku zbog plagiranja. Nemačka ministarka obrazovanja takođe, kao i njena koleginica, ministarka odbrane. Predsednik Mađarske takođe. Premijer Moldavije je podneo ostavku zbog sporne diplome, a premijer Rumunije se odrekao doktorata zbog optužbi da ga je plagirao.

Zaboga, ostavku je podneo čak i jedan papa (onaj prošli). A kod nas niko. Jer, kod nas ne padaju ministri i vlade, kod nas padaju sajtovi koji objavljuju plagijate i afere.

Za utehu nam ostaje samo pomisao da bi naslov ovog teksta mogao da zaista postane vest.

(Peščanik)