Već mesecima slušamo kako Srpska napredna stranka traži legitimisanje. U nekim drugim, normalnim okolnostima to bi značilo da žele da nam pokažu svoje isprave i da se tako legitimišu pred nama biračima: da tačno znamo ko su, šta su, odakle su, kuda su pošli… pa da znamo sa kim imamo posla.

Ali, u ovim našim, nenormalnim okolnostima, oni zapravo hoće da legitimišu nas. Da nas legitimišu na izborima, po novinarskim redakcijama, po javnim ustanovama i preduzećima, a bogami i po kućama u sitne noćne sate, ako zatreba. Ime i prezime? Tako i tako. Matični broj? Taj i taj. Jesi li ti bezrezervno za nas? Pa ti, majčin sine, kaži da nisi, ako smeš.

Međutim, čak i da nas sve legitimišu i da svi kažemo da smo bezrezervno za njih, to izgleda da neće biti dovoljno. Biće potrebno da se dokazujemo i delima, a ne samo rečima. Hoćeš li da pišeš nešto protiv nas? Hoćeš li možda i da uradiš nešto što nije u našem najboljem interesu – da napraviš neku parodiju možda ili da ispričaš neki vic koji nama nije smešan?

No, čak i da svi obećamo da nećemo praviti nepodopštine – kako da nam veruju? Šta im garantuje da nećemo napraviti neku glupost makar na internetu? Pa ipak smo mi narod koji pobožno veruje da nema šanse da se baš njemu nešto desi. Pogledajte nas samo za volanom – nema te duple linije koja će nas sprečiti da obilazimo kolonu, niti te krivine koju nećemo iseći. Na kraju krajeva, mi smo izmislili onu oksimoronsku dijagnozu ”raditi u korist svoje štete” – ko ne veruje nek pogleda samo koga smo sve dovodili na vlast.

A pošto nas oni, kako sami kažu, tako dobro poznaju – nema im druge nego da uvedu neki zakon koji bi nas dozvao pameti. Uostalom, to su radili i raniji režimi. Osamdesetih smo imali zakon o zaštiti imena i dela Josipa Broza, devedesetih lika i dela poslanika (bože, da li su ti zakoni još na snazi), dvehiljaditih zabranu povrede njihovog ugleda i časti… Pa što ne bismo imali i neki zakon kojim bi se štitili lik i delo Prvog čoveka vlasti?

Imajući u vidu našu sklonost da samo proslavljamo neke godišnjice, umesto da radimo ono što je vredno slavlja, može nam se desiti da, umesto stogodišnjice Prvog svetskog rata za koju se pripremamo, proslavimo tridesetogodišnjicu Orvelove 1984. za koju se nismo spremili.

Pa, kao što reče predsednik države: srećni nam izbori, junaci.

(Peščanik)