Ova vlast se mnogo delotvornije bavi nama nego što se mi bavimo njome. Možda i stoga što je vlast u stalnoj prednosti. Ne zato što je pametnija (jer nije!) već zato što ona stvara uzroke, dok mi možemo da se bavimo tek posledicama. A budući da uzroci, po prirodi stvari, dolaze pre posledica, dešava se baš ono što vlast i želi: umesto da javnost prati i usmerava poteze vlasti, vlast prati i usmerava poteze javnosti.

Da prati, ne samo javnost nego maltene svakog pojedinačno, saznajemo od same vlasti koja sa ponosom pokazuje naše poruke i fotografije sa društvenih mreža, a povremeno i prigodno hapsi tviteraše i fejsbukaše ili pošiljaoce običnog SMS-a. Za ovo poslednje bih vam rekla da, ako ne verujete meni, pitate čoveka koji je zbog poruke poznaniku završio na zatvorskoj psihijatriji, ali je on, nažalost – preminuo „u prisustvu vlasti“ baš kao i onaj nesrećni prodavac bostana ili noćni čuvar u Savamali. (Važno je da, što reče predsednik, nema političkih ubistava.)

A da usmerava pažnju javnosti saznajemo iz medija koji se bespogovorno bave temama ne od značaja za javnost već od značaja za – vlast. Pa smo tako nedeljama pratili kako predsednik (protivustavno) odlučuje ko će biti biti premijer, pa onda sužava listu kandidata, pa na kraju objavljuje da će, uprkos tome što nas je u predsedničkoj kampanji ubeđivao da može biti samo jedan pilot – Vladu voditi dve osobe. Jedna politički, druga ekonomski. A da će predsednik, takođe predizbornim parolama uprkos – da zvoca i jednoj i drugoj.

I čim se misterija oko premijera (u množini) razrešila, servirana nam je nova drama – avaj, neposlušni poslušnici iz skupštinske većine možda ipak neće glasati za mandatarku. I eto nama belaja narednih nedelja. Predsednik sad mora da (opet protivustavno) lobira za većinu koju je (za promenu – po Ustavu) mandatarka navodno rekla da je obezbedila. U drugoj epizodi drame pratićemo da li ipak moramo na vanredne parlamentarne, pa da li ih treba spojiti sa beogradskim, pa da li je Esmeralda progledala kad je otkrila da joj je teča – tetka.

Za to vreme, iza kulisa, odvijaju se prave drame, ali nam njih vlast predstavlja kao laku zabavu. Gore deponije, ali je to bezopasno, maltene još i pročišćava vazduh. Fontane, kružni tokovi, popločavanje trgova i ostale majstorije sa mutnim troškovnicima, nisu važne jer, zamislite – građani će demokratski odabrati ime bulevara! Preplaćeni projekti, potplaćene privatizacije, sumnjive uplate na partijske i privatne račune, neobjavljeni ugovori, neispunjeni ugovori, neobjašnjive kupovine i preprodaje stanova, uzurpacije javnih površina, brisanja iz katastara, partijska parapolicija, ugušeni mediji, doktorati, diplome, helikopteri, poplave… Sve to nije bitno za javnost i sve to nećemo gledati. Jer, hej – premijerka je gej!

(Tačnije – lezbejka, kao što ono L u LGBT lepo i kaže, ali izgleda da to neupućene suviše podseća na onu drugu reč koja se uzvikuje na stadionima i ulicama.)

(Peščanik)