Nije vest, mada jeste bizarno, da je neka lokalna vlast pozvala medije na svečano otvaranje septičke jame. Vest je da je najviša vlast skoro čitav javni prostor pretvorila u otvorenu septičku jamu. I vest će biti ako neko nekada uspe da tu jamu zatvori.

Otvarala je ova vlast u prisustvu medija i lift i kinesku radnju, semafor, pešački prelaz, ogradu, grobljanski i stanični klozet… tako da svečano puštanje u rad jedne septičke jame (doduše, nije baš puštena u rad jer još nisu „proradili“ i školski klozeti, više je javno konstatovano da je sazidana) nije nužno dno, osim po dubini izraženoj u metrima. Tim pre što zaista jeste značajna stvar za kraj u kojem škole uglavnom imaju samo poljske klozete.

Ali, ako i nije dno, jeste simptomatično za vlast. Ne samo zato što od svakog posla koji joj je u opisu posla pravi događaj od javnog značaja i ne samo zato što je i predsednik države pokazao opsednutost školskim klozetima, doduše u ranijem, tada još samo premijerskom mandatu kada se zaricao da će lično obići svaki školski WC u Srbiji – već zato što sadržaj septičke jame dosta dobro opisuje situaciju u kojoj smo.

Samo je razlika da li smo u toj „situaciji“ do kolena ili do guše, ali to zavisi od subjektivnog osećaja onog ko meri kao i od toga šta trenutno meri: stanje u ekonomiji, zdravstvu, pravosuđu, medijima… ili sopstveni buđelar i sopstvenu nemogućnost da se slobodno izražava i da slobodno bira.

Ova otvorena septička jama, baš kao i njena posestrima na Slaviji, uveliko preliva. Jer je niko ne čisti, a mnogobrojni je pune. Nekolicina lošedržećih ali, zahvaljujući vlastima, dobrostojećih medija funkcioniše kao fekalni kolektor, samo što, umesto da sadržaj pročisti pre nego što ga izlije u čovekovu okolinu, on sadržaj čini dodatno nebezbednim. Po čoveka. I njegovu sredinu.

Kako to izgleda na delu? Na primer tako što predsednik države zapuca (i to samo par dana po ubistvu Olivera Ivanovića) po opozicionarki sa Kosova, direktoru novinske agencije, nevladinoj organizaciji u posmatračkoj misiji… a onda njemu podatni mediji ospu rafalnu paljbu po njima i ostalim kritičkim glumcima, novinarima, urednicima satiričnih portala.

A kad tako poseješ minsko polje, pitanje je samo ko će sve da se detonira i kada će septička jama da ekplodira. I da svoj sadržaj razlije po ulicama – pa da osvanu grafiti kojima se preti narodnoj poslanici, a odbornika kraljevačkog parlamenta i fizički napadnu „zbog izdaje“ – i po sportskim tribinama na kojima huliganske grupe razvijaju transparent protiv „nesrpskih“ igrača.

Jedini veći problem od toga što razlivanje septičke jame istinski ugrožava živote i životnu sredinu biće ako produžimo vreme poluraspada ovog toksičnog polusveta.

(Peščanik)