Naša vlast se ponaša kao da neće raspisati izbore u republici, nego u – regionu. Na kojima će objaviti proširenje Velike Srbije na jug i sever ili makar samo ujedinjenje nekoliko država pod mandatom našeg premijera. Sva druga objašnjenja su gluplja.
U izborima za regionalnog premijera opanjkavali smo premijera Grčke čim je prvi put izabran na tu funkciju. Pre nego što je iko mogao da vidi kako će taj posao obavljati, odavde mu je stigla osuđujuća presuda koju ni referendum ni ponovni izbor nisu uspeli da preinače. A kad on, sa takvom podrškom svojih birača, nema šanse, kakve tek šanse može da ima jedan premijer Makedonije kojeg čak i njegovi ruše aferama i protestima?
Premijere Mađarske i Hrvatske pobedili smo izbeglicama. Prvog smo čak malčice i rehabilitovali, ali samo posredno i samo za potrebe diskvalifikovanja ovog drugog koji se i sam toliko uplatkao da će teško dobiti i glasove svojih birača, a kamoli naših.
Premijera Alabanije pobedili smo dronom (kojeg je on imao, a mi nismo, čime smo ispali mnogo bolji), a premijera Kosova Briselskim sporazumom koji, doduše, imamo i mi i on, ali je naš bolji.
I tako nam je ostala još samo BiH pa da zaokružimo King size Srbiju. Ali, pošto je Republika Srpska ionako naša (njen predsednik je uveliko kod nas), a oni iz Federacije su se sami diskvalifikovali incidentom u Srebrenici – na koji smo mi velikodušno (umalo ne napisah velikomučenički) odgovorili kafom i partijom šaha – komotno možemo da proglasimo pobedu i u tom delu regiona.
No, kako to obično i biva, svaka pobeda donosi i nezadovoljnike. Ne, ne mislim na poražene premijere koji ni ne znaju da su izgubili naše izbore (sem možda hrvatskog, pa i to samo pod uslovom da čita naše tabloide) nego na sopstvene građane. Ali, pobednik naše Premijer lige ima objašnjenje i za to. I ima direktan prenos na RTS-u da nam ga saopšti pre nego što će položiti vremensku kapsulu (za kad nam ona tačno treba?) u kamen temeljac Beograda na vodi, a uz prigodnu muziku koja zvuči kao da su se pobratimili Šumadija i Bliski istok.
A objašnjenje glasi: Sve velike uvek kritikuje zatucana većina! Ostalo je nejasno da li je pod ”velikim” podrazumevao Veliku Srbiju ili samo veliki projekat (ili velikog sebe?) a još je nejasnije zašto je većinu koju ima u skupštini i istraživanjima javnog mnjenja nazvao – zatucanom!? Ali je jasno poručio da su sve velike stvari nastale zahvaljujući velikim ljudima koji nisu dozvoljavali veliki pluralizam mišljenja.
Čime je svečano najavio treću A fazu velikog projekta. Što znači da smo posle prve A faze (imaš pravo na glupo mišljenje i imaš mogućnost da to mišljenje izraziš), ušli u drugu A fazu (imaš pravo na drugačije mišljenje, ali nemaš mogućnost da ga izraziš) i polako počeli da raščićavamo teren za početak treće A faze velikog projekta (nemaš pravo da misliš i tačka). Što ćemo mi nekako još i podneti, ali jadni Grci, Mađari, Hrvati i svi ostali pod našim premijerom.
(Peščanik)