Živimo u ozbiljnoj imitaciji države. Pri tom ne mislim da je imitacija ozbiljna – jer nije, farsična je – već da je ozbiljna po nas. Ozbiljna kao srčani udar.

Imitiramo evropske integracije, imitiramo vladavinu prava, imitiramo demokratske procese. Ministri imitiraju ministre, premijer imitira sva ministarstva kao i sve državne institucije. Lokalni lideri imitiraju glavnog lidera, a glavni lider imitira regionalno liderstvo, onda kad ne imitira sukobe sa evropskim i američkim zvaničnicima ili blisko prijateljstvo sa njima.

Imitiramo borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i sive ekonomije dok imitiramo privredni rast i borbu za ”malog” čoveka, a sve živeći u bledoj imitaciji i socijalizma i kapitalizma. Za to vreme institucije sistema imitiraju nezavisnost i poštovanje procedura, a opozicioni funkcioneri imitiraju opoziciju sve dok ne dobiju ”poziv koji se ne odbija” da bi potom počeli da imitiraju rad u opštem javnom interesu dok zapravo rade u svom sitnom interesu.

Poštovanje ljudskih prava je takođe samo imitacija poštovanja, kao i poštovanje date reči, rokova ili famozne ”izborne volje” koja se poštuje samo onda kad nema ”političke volje” da se izborna volja prekrši i prekroji.

Sve to svakodnevno prate imitacije konferencija za medije na kojima neki mediji koji imitiraju tržišno poslovanje imitiraju zainteresovanost i odobravanje, a zatim pozivaju analitičare da imitiraju analitičnost, praćeni armijom botova koja tako providno imitira oduševljenu podršku.

Da, moglo bi se čak reći da živimo u diktaturi imitacije. Ili imitaciji diktature, kako vam drago.

No, to bi možda moglo da se promeni posle insinuacija da je ovaj pokušaj vojnog puča u Turskoj bio samo imitacija vojnog puča. Možda se sada naša vlast uozbilji. Ne, ne mislim da bi mogla da prestane da huška svoje zadušne medije da nariču nad državnim udarima koji nam se neprekidno spremaju – već da bi mogla da nauči kako se izvode ozbiljne imitacije. Kao da nam nije već dovoljno strašno što i u ovim amaterskim imitacijama moramo da živimo naše živote. Naše stvarne živote.

(Peščanik)