Ali prvo o botulizmu. Botulizam (na srpskom: bot ulizam – kad se bot ulizuje) je vrsta trovanja nervnim otrovom koji proizvodi bakterija. Bakterija u spoljnu sredinu dospeva preko fekalija. Oboleli od botulizma pokazuje prepoznatljive simptome, ali neke pokazujemo i mi nezaraženi – mučnina, povraćanje i proliv.
A sad o ikonama. Imamo modne ikone, pop ikone, gej ikone i – ikone kao takve.
Posle mnogo neuspelih poređenja sa najboljim godinama Titove vladavine, sada je ipak moguće uočiti i jednu stvarnu sličnost. Naime, nekada su ljudi svoje bespravno izgrađene kuće štitili od rušenja tako što bi na krov postavljali jugoslovensku zastavu i Titovu sliku, jer su sa razlogom verovali da se niko neće usuditi da ih skine. Sada se koristi isti mehanizam, doduše ne za odbranu kuća jer ih niko i neće rušiti (osim ukoliko je vlasnik nesmotreni pristalica nevladajuće stranke) već za odbranu režima. Koji takođe niko neće rušiti, ali svejedno, od viška odbrane glava ne boli. Samo što se sada, umesto zastave i Titove slike postavlja slika Aleksandra Vučića. I ne postavlja se na krov nego na sve na šta jedan plakat može da se postavi – zid, banderu, žardinjeru, semafor, ogradu… Ako još počnu da postavljaju i na šoferšajbne autobusa i kamiona – eto vam sličnosti i sa Miloševićevim režimom, što je u total(itar)nom zbiru jedan sasvim zavidan rezultat. Zavidan u smislu da možete samo da zavidite takvom uspehu i zavidan u smislu da samo zavidljivci imaju nešto protiv.
Plakate sa premijerovim likom i delom (dobro ne baš sa delom, više je u pitanju jedna misao) takođe niko ne sme da ukloni. Ni oni koji su ih lepili bez dozvole nadležnog organa (osim ukoliko se pod nadležnim organom ne podrazumeva onaj koji je jedini nadležan za sve) ni komunalci kojima je to takođe zakonska obaveza. Ostaje nam jedino da gledamo u plakate kao u ikone i čekamo da vidimo šta će se sa njima desiti. Ako neki proplače, možemo da organizujemo crkvene procesije što je dušu dalo za turizam (vidite samo koliko Međugorje profitira i dan-danas). To bi čak moglo da pokrene i jednu celu industriju (kad već druge nemamo) i otvori silna radna mesta (proizvodnja i prodaja suvenira, turistički vodiči, ugostiteljstvo…). Ma, moglo bi da zaseni čak i efekte Beograda na vodi. Što je možda i bila prvobitna namena.
Neočekivanu korist bi mogli da imaju i oni koji pokušavaju da ukažu na nepravilnosti u radu gradskih i republičkih organa. Oni bi naime mogli da nauče kako da ubuduće artikulišu svoje proteste. Ako ne žele da ih kao sada privodi policija jer su na ulici ”protivzakonito” delili novine ”Ne da(vi)mo Beograd” treba samo da na naslovnoj strani imaju fotografiju premijera pa da vidimo tog majčinog sina koji će to da zapleni i baci. Takođe i ovi koji sada pokušavaju da spreče seču drveća treba samo da stabla oblepe plakatima sa premijerovim likom pa da vidimo ko sme da ih poseče. Jer smo stigli u jedno novo društveno uređenje. Imali smo socijalizam, pa kapitalizam, sad imamo botulizam.
(Peščanik)