Naravno da reči koje odaberemo upućuju na fizička ili metafizička značenja jedne iste stvari. Policija na primer izvesti da je pronašla leš, a ne posmrtne ili zemne ostatke, dok forenzičari vrše analizu kostiju a ne moštiju. Bolnica objavljuje da je izvršena obdukcija tela a ne pokojnika, mrtvozornik se raspituje o lokaciji preminulog a ne mrtvog, sveštenik govori o blaženopočivšem a ne o umrlom. A kad smo već na ovoj nemiloj temi, da se sad kad nema neposrednog povoda dogovorimo jednu stvar – ne postoji izreka: o pokojniku sve najlepše, odnosno postoji ali je izvitoperena verzija originalne misli da je jedina obaveza nadživelih da o umrlome govore samo istinu jer se on više ne može braniti od izrečenih laži.

Političari vrlo dobro znaju kako izbor reči određuje misao i emociju koje će izazvati. Govoreći o Kosovu, poslanik je preskočio čak i oveštalo vekovno ognjište i prešao odmah na borbu za kivot. Mogao je da kaže mrtvački kovčeg ili sanduk ali, on nam se predstavlja kao crkveno bogougodan. Valjda zato novinarku već u sledećoj rečenici nije pitao za koliko biste se jebali sa svima nama nego za koliko biste spavali sa svima nama, jer on ima poštovanje za parlament iz kojeg se javno obraća. Javno kao javna kuća.

Ni predsednik tog istog parlamenta ni predsednica takve iste vlade a ni takav isti predsednik Srbije nisu kritikovali ovakvo javno zborenje sve dok ono trbuhozbori o svetoj srpskoj zemlji. Ne ovoj ovde nego onoj na Kosovu. Ne južnom nego samo severnom.

Jer ako vas ovde na pravdi boga izvršitelji isteraju iz jedinog doma koji imate, to nije ništa. Isterali su vas samo iz stana, zaboga, nisu vas proterali sa ognjišta. Ako ste starija žena koja na ulici prodaje štrikane rukavice to je kriminal, dok je tamo kriminal to što su nekome zaplenili hektolitre vina za nelegalnu prodaju. Tamo je bogaćenje od šverca legalan biznis, ovde je biznis, naročito ako je medijski, uvek nelegalno bogaćenje kroz pljačku narodnih para.

Zato je i moguće da vlast koja gazi sve slobode nas ovde, zahteva slobodu za zastave na jezeru Gazivode. Ako je i predato Prištini, nema predaje za zastave čije je osnovno pravo da se vijore. Predsednik Srbije će zahtevati da se sa zastavama vrate i davno otišavše vojne i policijske jedinice. To se neće desiti ali će zato istim tim jedinicama ovde novim zakonom dati ovlašćenja da nas pretresaju i hapse bez svedoka i sudskog naloga.

Jer dok se za Kosovo mre, makar na rečima, ovde se samo umire. Tamo je živalj, ovde su tek tamo neki. Kosovo je simbol, mi smo simbolični.

Na Kosovu se profitira, mi smo za potkusurivanje.

(Peščanik)