Vladajuća stranka je svečano proslavila deset godina od osnivanja. Šest i po godina od dolaska na vlast nije. Ne zato što vlast nema šta da slavi već zato što joj pominjanje dužine vladanja ne ide u prilog. Jer za sve svoje neuspehe i dalje krivi prethodnu vlast. Koje već sedmu godinu nema ni u medijima a kamoli na vlasti.

Ne samo da desetogodišnjica otcepljenja od Srpske radikalne stranke nije veći razlog za proslavu – nego bi sedma godina na vlasti morala biti jedini razlog za slavlje. Jer kako bi drukčije neki gradonačelnik Arilja mogao da na svadbeno putovanje ode autobusom sa maturskom ekskurzijom ili da zaposleni u niškim javnim preduzećima putuju u Rusiju da o trošku države sebi traže neveste?

Na proslavi takođe nije pevano „to je nama naša borba dala“ mada bi komotno moglo da postane himna vladajuće partije. Vi na primer pitate: kako je moguće da niko ne odgovara za malverzacije, krađe, greške, pretnje, pogibije, prebijanja, laganja…? Oni odgovaraju: to je nama naša borba za vlast dala – mi smo toj borbi dali šta je ko imao, neko pare, neko batinaše, neko glasače, neko sluđivanje po medijima, a borba je nama dala da sad radimo šta hoćemo.

Ako probate da objasnite da ti borba za vlast ne daje pravo da vlast ukradeš niti ti pobeda u toj borbi daje pravo da vlast okupiraš, oni će reći da ste politički ostrašćeni (u najboljem slučaju) ili da ste izdajica, strani plaćenik, špijun, narkoman, ubica (u svim drugim slučajevima). Oni perfidniji među njima će vam reći da napišete svoj politički program pa da ga kandidujete na izborima. Što je isto kao i kada bi vam rekli da, samo ako ste automehaničar – vi ste merodavni da primetite da vam kola slabo vuku, kašljucaju ili uopšte ne mogu da se pokrenu i da vam je neko u međuvremenu ukrao sva četiri točka. A ako ne umete sami da popravite automobil, kompjuter ili državu – nemate ni pravo da očekujete da ispravno funkcionišu.

Sad je i premijerka poručila da je potrebno da se „uspostavi unutrašnji balans“, da budemo otvoreni za kritiku, ali ne i za kritiku radi kritike. Naravno da se uspostavljanje unutrašnjeg balansa odnosi na kritičare vlasti (balansirano: smeš da kritikuješ samo ako si i nešto pohvalio) i naravno da se otvorenost za kritiku ne očekuje od vlasti i naravno da se pod kritikom radi kritike podrazumeva sve što nije hvalospev vlastima. Ostaje nejasno samo zašto je premijerka to tako uvijeno rekla. Ah, da, ona zvanično nije član vladajuće partije, tek razmišlja o učlanjenju („jer ima mnogo kvalitetnih ljudi“).

(Peščanik)