Da nije bilo najave mađarske vlasti da će podići ogradu duž granice sa nama, ne bismo ni obratili pažnju na imigrante. Ne zato što ih nema po našim parkovima i stanicama (ima ih koliko hoćete, odnosno nećete) nego zato što nam nisu bitni. Uostalom, nisu u ”rijalitiju” ili tabloidu pa da nam bude bitno šta radi i misli neko ko je totalno nebitan.

Ali bismo sada ipak morali da prekinemo da gledamo svoja posla i malo pogledamo tuđa. Mađarska na primer. Ne, ne zbog ograde, nego zato što su nam ukrali autorska prava. Kako? Pa tako lepo. Pošto nemaju iskustva sa imigrantima, jer se iz te zemlje uglavnom samo iseljavalo, sad kad su izbeglice počele da im pristižu, mađarska vlast je uzela da prepisuje iz našeg priručnika ”Kako da izbegnete izbeglice”. Ko vele, ako smo mi devedesetih mogli da udarimo rampu našem narodu nad čijom smo izbegličkom sudbinom prolivali onoliko štamparskog mastila i televizijskog vremena – što ne bi i oni mogli da udare žičanu ogradu nekim tuđim narodima? Doduše, mi nismo dizali ogradu (nije se imalo para, razumite, bila je hiperinflacija) nego smo vojskom i policijom sprečavali ulazak u Beograd i izbegličku kolonu iz Hrvatske, bez hrane i vode, terali na Kosovo, ali je princip ipak isti, zar ne? Zato bi pripadnici naše vlasti, koji su dobrim delom autori spornog priručnika, umesto što se sad iščuđavaju, trebalo da tuže mađarsku vlast i novcem od autorskih prava popune rupu u našem ionako šupljem budžetu.

A ako i dalje budu insistirali da prepisuju iz našeg iskustva, mogli bismo da im ponudimo primer onih Obrenovčana koji su sprečili da se desetak azilanata useli u napušene barake, da bi se, jedva koji mesec kasnije i sami našli u situaciji da u poplavama ostanu bez igde ičega i da zavise od tuđe samilosti. Nije baš da im je dirljiva pomoć miliona ljudi promenila stav prema azilantima (gradonačelnik, koji je sada avanzovao u najveću vladajuću stranku, verovatno bi opet bio na barikadama i branio termoelektranu od zamišljenog napada azilanata), ali su barem saznali da za muku koja ih je snašla nisu krive ni izbeglice ni Parada ponosa (kako su rekli crkveni zvaničnici) već – neodogovorna i neorganizovana vlast. Baš kao što su neke isto takve vlasti krive i za ovu poplavu izbeglica koje prolaze kroz naše dve zemlje.

Jer, ljudi nemaju posao, a imaju loš život, ne zbog onih neprivilegovanih koji bi tek da uđu u zemlju, već zbog onih privilegovanih koji su već u zemlji.

(Peščanik)