”Dr? Pa to je doktorand. Pa kako se piše skraćenica za ”doktorand”? Kako ja to da napišem? ”D.o.”? Ranije je bilo ono ”mr” za magistra. Eto, to je moje objašnjenje. Ne znam da li ljudi hoće sada da prave medijsku pompu od toga.”

Novica Tončev, SPS, na pitanje zašto se potpisuje sa dr kad je utvrđeno da nigde nije doktorirao

(izvor: sajt Istinomer)
Ništa od ovoga se ne bi desilo – ne da je Pera odmah otišao u policiju, kao što kaže grafit – nego da nije bilo alavosti i potcenjivanja. Alavost sama po sebi i potcenjivanje samo po sebi ne moraju biti kobni, ali kombinacija to dvoje može da vam se olupa o glavu.

Možete, na primer, biti alavi, ali, ako ne potcenite ljude, okolnosti, javnost, institucije… sasvim je verovatno da ćete uspeti u svom naumu. Pre svega zato što ćete biti oprezni jer ste uvažili sve elemente koji bi mogli da vam ne idu na ruku u vašoj alavosti. Drugim rečima, nećete stati na trulu dasku, kako je guvernerka Jorgovanka Tabaković slikovito objasnila poslovanje Miše Beka.

Možete takođe i da u svom naumu potcenite ljude, okolnosti, javnost, institucije… ali ako pri tome niste alavi, odnosno ako ste skromni u svojim namerama, onda imate dobre šanse da se provučete ispod radara i da neometano ostvarite cilj. Ili, kako je to svojevremeno rekao tadašnji, a bogami i sadašnji ministar Velja Ilić, možete da ”kraduckate”, ali, ako se osilite pa kradete naveliko, onda bi vam bolje bilo da ne potcenjujete opasnost od raskrinkavanja.

Međutim, ako u svojoj alavosti poverujete da vas baš niko baš nikada neće razotkriti, onda molite boga da se mladi naučnici ne zainteresuju za vaš doktorat, kao što se sada desilo ministru policije, predsedniku opštine i bivšem rektoru, a ako ima boga desiće se i svima ostalima koji su zaboravili da bez muke nema nauke (narodna umotvorima, da navedem i ovaj izvor).

A sva trojica pomenutih su mogla da budu uspešni i bez ”doktorata” koji su ih sada kompromitovali. Samo da nisu bili alavi (”hoću baš doktorsku titulu”) i samo da pri tome nisu potcenili pojedince i javnost (”niko neće otkriti, a ako i otkrije niko mi ništa ne može”). Aleksandar Šapić je mogao da bude predsednik opštine i bez doktorske titule. Bio bi poznat zbog one druge, šampionske, a mi bismo mu odali priznanje što je uz uspešnu sportsku karijeru, za koju znamo da iziskuje mnogo truda i vremena, uspeo i da stekne fakultetsku diplomu (čak mu ni onu zemlju Nambiju ne bismo zamerili). Baš kao što je i Mića Jovanović mogao da bude vlasnik fakulteta, a Nebojša Stefanović vlasnik mandata i portfelja i bez sada spornih titula. Ali, alavost + potcenjivanje = ”svako može kako hoće, ali ne može dokle hoće” (narodna mudrost). I to važi u svim sferama života. Pogledajte samo kako je prošla Demokratska stranka koja je bila alava na vlast i istovremeno potcenila birače.
”Pa doktore, je l’ ste napravili neku ordinaciju?”

Dragan Marković Palma kada mu je Jorgovanka Tabaković rekla da je ona doktor ekonomije

(izvor: TV B92)
Izvori korišćeni u izradi ovog teksta:

Tabaković, dr Jorgovanka

Tončev, D.o. Novica

Ilić, mr Velimir

Marković, Dragan, Palma

Narod, srpski

Grafit, beogradski

Glava, moja
(Peščanik)