Čitav jedan vek na ovim prostorima obeležili su studenti koji su dizali svoj glas protiv autoritarnih režima. Ali i ti režimi su dizali pendreke na studente. Novo vreme je donelo i neke promene – savremene vidove represije, ali i neke dobre stvari, kao što je veća vidljivost žena.

Istorijskim kontinuitetom represije nad pobunjenom mladošću – od batina do nadzora – bavila se Nađa Šolaja u okviru letnje škole N1.

Od protesta protiv kralja Aleksandra 1920-ih, preko burne 1968, do velikog talasa demonstracija 1996/97 – poslednjih osam meseci studenti su ponovo na ulicama.

Ove pobune bile su verne vremenu i kontekstu u kojima su nastale, uvek vođene istom idejom: slobodom. I svaki režim imao je svoj odgovor na pobunjenu mladost: represiju, kaže naš sagovornik, istoričar Milivoj Bešlin.

„U suštini, ako pogledamo devedesete godine, dakle Miloševićev režim i danas, ta represija se ne razlikuje puno. I devedesetih su studenti na ovaj način kao i danas što radi Vučićev režim bili targetirani. Koristilo se i direktno nasilje. S tim što je Miloševićev režim više koristio uniformisanu policiju, a današnji režim koristi, koliko vidimo, uglavnom one neformalne, možemo čak reći – terorističke, kriminalne grupe koje se zapravo obračunavaju sa studentima“, kaže istoričar Milivoj Bešlin.

Pored ovih prepoznatljivih vidova represije, 21. vek je sa sobom doneo i one savremenije: targetiranje u tabloidnim medijima, nelegalni nadzor, pa pretnje i putem društvenih mreža, a sve to može izazvati dugoročne psihičke posledice, kaže Nataša Milićević, koja je 90-ih godina učestvovala u protestima kao studentkinja, a sada podršku pruža kao profesorka.

„Ta psihološka tortura koja zaista traje vrlo dugo je puno sofisticiranija i na neki način podlija. Dosta mi teško pada da to gledam – te pritiske i s polja i iznutra, sa svih strana na njih“, kaže Nataša Milićević, profesorka Filozofskog fakulteta UNS i učesnica protesta 1996/97.

Represije danas nisu „pošteđene” ni žene. Iako je njihova uloga i u svim prethodnim studentskim pobunama postojala, često se odvijala iz senke. Danas, međutim, žene sve češće stoje u prvim redovima, ne zato što ih je više, već zato što su – kako kaže naša sagovornica – ohrabrenije da to učine.

„Pa i tada je bilo puno žena u protestu, ali recimo lideri tih studentskih protesta nisu bile devojke, nisu bile studentkinje. Sada, čini mi se, da se ipak nešto promenilo. I generalno – podrška žena je nešto što je meni vrlo interesantno u ovim protestima“, kaže Milićević.

Od devetoro ubijenih studenata tokom protesta 1920-ih, preko prebijanja 60-ih i 90-ih, pa sve do manipulacije, targetiranja, slomljenih vilica i poternica u 2025-oj godini – režimi su koristili alatke represije kako bi ugušili bunt mladih. A istorija nas uči da su studenti iz takvih situacija uvek na kraju izlazili kao pobednici.

(N1, foto: Autonomija)