Položaj Nacionalnih saveta jeste znatno unapređen, ali problemi koji postoje od samog nastanka, kao što su nejasno definisanje Nacionalnih saveta i partokratija unutar strukture, i dalje nisu rešeni.

Politikolog i novinar Boris Varga kaže za Autonomiju da bi Nacionalni saveti trebalo da predstavljaju najviši stepen kulturne autonomije. Međutim, po njegovim rečima, taj stepen kulturne autonomije mora da ima neku svoju hijerarhiju u pravno-administrativnom poretku Srbije.

“ To se nije definisalo čak ni u poslednjim izmenama zakona iz 2018. godine. Zakonodavac je po ko zna koji put, govoreći da izmenama, promenama i donošenjem novih zakona od nastanka zakona pa sve do 2018. godine, tvrdio da on na neki način doprinosi poboljšanju kulturne autonomije, odnosno unapređenju statusa nacionalnih saveta. Međutim, zakonodavac nije rešio ono glavno pitanje – šta je ustvari Nacionalni savet u hirerarhiji pravno administrativnog poretka u Republici Srbiji. Da li je to konsultativni, odnosno savetnički organ, ili neka vrsta samouprave na nivou lokalnih zajednica, mi i dalje ne znamo šta je to”, kazao je Varga.

Bez pomoći matica opstanak skoro nemoguć

Prema Zakonu o nacionalnim savetima Republike Srbije, pripadnici svake nacionalne manjine mogu izabrati jedan Nacionalni savet, koji bi trebao da bude njihovo predstavničko telo. Pripadnici 22 manjinske zajednice su do sada konstituisali svoje nacionalne savete.

Predsednik Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Srbiji Saša Verbič navodi za Autonomiju da je ovaj savet išao dobrom putanjom, kao i da se njihov položaj od nastanka 2010. godine do danas znatno unapredio.

“Mislim da smo za razliku od drugih, postigli dosta u tom smislu jedinstva, nemamo nekih drugih lista, frakcija i slično. Pre svega, naš problem nije takav kao u nekim drugim nacionalnim savezima, naš osnovni problem je da izbegnemo asimilaciju ili nestanak jer kod nas je problem što smo razbacani po celoj teritoriji Srbije i što su to većinom ljudi koji su u vreme SFRJ dolazili ovde poslom ili na studije i slično i tu su nastajali mešoviti brakovi. Kada se u kući ne govori jezik, on se polako i gubi. Mi nemamo naša sela i gradove kao neke manjine, u kojima se taj jezik i kultura neguju. Naš cilj je da kroz naša društva, kojih ima 16 od Subotice do Leskovca, očuvamo našu kulturu kroz časove jezika kako bismo očuvali osećaj nacionalne pripadnosti kod potomaka onih koji su došli iz Slovenije”, kazao je Verbič.

Međutim, on dodaje da veliki problem predstavljaju finansije, kao i da bi opstanak ovog Nacionalnog saveta bio pod znakom pitanja da ne dobijaju finansije iz Slovenije.

“Pre sedam godina smanjen nam je budžet za 20 odsto, ne samo nama, već svim nacionalnim savetima. To se više nikada nije vratilo na staro. U međuvremenu su veliki poslovi dodati kod nas, koji traže jednog čoveka koji je plaćen da radi administraciju i finansije. Maksimalna cifra koju mi po zakonu možemo da utrošimo za stalne zaposlene jeste 50 odsto, što automatski isključuje zapošljavanje ljudi, što nama dodatno otežava rad. Od matične države dobijamo novce, raspisujemo konkurse i sufinansiramo projekte koji dolaze iz naše zajednice u Srbiji”, kaže predsednik Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Srbiji.

---

Pročitajte još:

Ko vodi kolo u nacionalnim savetima nacionalnih manjina?

Popis stanovništva ključan za funkcionisanje manjinskih nacionalnih saveta

Finansiranje nacionalnih saveta: Nedovoljno novca, nedovoljno transparentnosti

Prema rečima Borisa Varge, manjinske zajednice jesu primetile da postoje neke promene otkad postoje nacionalni saveti, ali smatra da ne mogu biti zadovoljni njihovim radom jer se partokratija upliće u njihovu kulturnu autonomiju.

“Primera radi, pre osnivanja Nacionalnog saveta ukrajinska manjinska zajednica nije imala priliku da dobije realizaciju kroz različite forme koje sada gaje i imaju. Tu su nacionalni saveti odigrali ozbiljnu ulogu. U malobrojnim zajednicama su ti saveti odigrali dobru ulogu. Sa druge strane, u brojčanijim zajednicama oni su odigrali tu političku ulogu. Svugde postoji kriza jer se manjinski lideri oslanjaju na stranke u kojima su, i onda se sve to reflektuje na nadležnosti nacionalnog saveta. Problem je što često svi ti problemi ni ne dođu do javnosti, nego ostanu problem zajednice”, napominje Varga.

Medveđa usluga manjinskim zajednicama

Govoreći o položaju nacionalnih saveta u Srbiji i Vojvodini, Varga ističe da se na prvi pogled čini da se promenilo dosta toga, ali da zapravo nije tako.

“Činjenica jeste da je svaka izmena Zakona o nacionalnim savetima doprinela razvoju saveta. Međutim, i dalje nije na pravi način definisano šta je ta kulturna autonomija. Kulturna autonomija, kada dobija na svojim ingerencijama, u jednom momentu počinje da guši pojedine slobode, pa smo videli da su nacionalni saveti negde dobili previše ingerencijae. To se posebno vidi na primeru dodeljivanja sredstava, biranju urednika u javnim servisima i slično. Mislim da je očekivano da Nacionalni saveti, ovako ispolitizovani i zakonski nedefinisani kakvi su sada, iskoriste sve svoje nadležnosti da kontrolišu dalje sve elemente saveta. To je bazični problem koji nije otklonjen. Dok god su nacionalni saveti ispolitizovani, sve njihove ingerencije su problematične”, kazao je on.

Višak ingerencija se, prema rečima novinara, kolumniste i publiciste Teofila Pančića, posebno ističe u sferi medija, jer su umesto jedne vrste političkih pritisaka, koji bi dolazili sa jedne strane, manjinski mediji dobili drugu vrstu političkih pritisaka koji dolaze iz same te zajednice.

“Time se stvara zapravo jedna vrsta hijerarhijske strukture unutar jedne manjine u kojoj se mediji opet tretiraju kao neka vrsta glasnogovornika političkih elita unutar te manjine. Mislim da je taj model potpuno besmislen, kao što mislim i da je protivustavan. Da se ja nešto pitam, on naprosto ne bi opstao ni u prosveti, ni u kulturi, a samim tim ni u medijima. To je ta vrsta podleganja pomodnoj multikulturalističkoj doktrini koja ljude ne gleda kao građane jednog određenog područja nego ih gleda u njihovim tobože ekskluzivno identitetskim svojstvima i svodi ih na nacionalnu, jezičku i konfesionalnu pripadnost i na taj način manjinskim zajednicama čini medveđu uslugu, getoizirajući ih i izlažući ih direktnom uticaju njihovih predstavnika“, kazao je on za Autonomiju.

Politikolog i analitičar Boris Varga zaključuje da bi jasno zakonsko definisanje Nacionalnih saveta i smanjivanje njihove ingerencije tamo gde se krši demokratski poredak rešilo dosta problema, te samim tim olakšalo nacionalnim savetima da konstantno unapređuju svoj položaj u društvu.

Aleksandar Bugarin (Autonomija)

Ovaj tekst je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“. Stavovi izraženi u njemu ni na koji način ne odražavaju zvanično mišljenje bilo koje strane.