Nacionalni konvent o EU (NKEU) danas je objavio Sažetak Knjige preporuka za 2024. u kojem se kaže da Srbija od kraja 2021. nije napredovala u pregovaračkom procesu.

NKEU je naveo da ta redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini kada se navršava puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i EU.

Knjiga je nastala doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji, dodaje se.

„Knjiga preporuka za 2024. odražava realnost trenutnog stanja evropskog puta Srbije, pre svega činjenicu da Srbija od kraja 2021. nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu“, dodaje se.

Navedeno je da „dve i po godine nakon početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje balansira između četiri stuba spoljne politike, među kojima je i EU.

„Zbog toga se od najviših predstavnika institucija Srbije češće čuje izraz evropski put umesto put ka punopravnom članstvu, što se dalje opravdava sumnjama u postojanje konsenzusa među evropskim akterima oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan“, dodala je NKEU.

Navedeno je da je EU tokom 2024. kroz set mera i mehanizama ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već je i učinila značajne napore da povrati poverenje u kredibilitet procesa.

Naglašava se da je plan rasta za Zapadni Balkan, sa stubom koji ubrzava reformske procese, jedan je od najvažnijih instrumenata.

„Ipak, da bi se krajnji cilj – što brža priprema za punopravno članstvo – ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama“, navodi se.

Poručeno je da za to odgovornost treba da preuzmu Vlada Srbije, EU, ali i civilno društvo.

„Zbog toga Knjiga preporuka za 2024. ima dodatnu težinu, jer je sveobuhvatnija od okvira Reformske agende, prati okvir godišnjeg izveštaja Evropske komisije“, dodaje se.

Knjiga podseća sva tri aktera na sve nedovršene poslove i doprinos koji svaki od njih može dati u okviru svoje uloge u pregovaračkom procesu.

U saopštenju piše da je ukupno definisano 426 preporuka, od kojih su 344 namenjene Vladi, 42 EU, a civilnom društvu Srbije 40.

„Za svaki deo pregovaračkog okvira prati se kontinuitet i stepen ostvarivanja preporuka u odnosu na prethodnu godinu, dok su formulisane i nove preporuke, uzimajući u obzir stanje i kontekst tokom 2024“, navodi se.

Ukazano je da je od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti ostvareno samo osam.

„Ispunjeno je delimično 67 preporuka, dok je 221 preporuka ostala neispunjena. Broj novih preporuka iznosi 48“, precizira se.

Dodaje se da od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove, te da od preostalih 40, pet je u celosti ispunjeno, 11 delimično, a 24 preporuke su ostale neispunjene.

„Za civilno društvo predviđeno je ukupno 40 preporuka, od kojih je jedna nova. Među njima, jedna je u celosti ispunjena, 11 delimično, dok 26 preporuka ostaje neispunjeno“, navodi se.

Opšti zaključak Knjige preporuka za 2024, kako je saopšteno, reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira.

„EU ističe geopolitičku dimenziju, Vlada nalazi izgovore za izostanak ključnih reformskih procesa, dok civilno društvo gubi motivaciju i poverenje da može značajno uticati na dalji proces evropskih integracija“, navodi se.

Upozorava se „da bi se desio dalji napredak u pregovorima, uključujući otvaranje novih klastera i definisanje merila za zatvaranje, neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze preuzete u tom okviru“.

„Geopolitički trenutak i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima preuzme veću odgovornost i obezbedi međusobnu sinergiju“, ukazano je.

(Beta)