"Terenskim obilaskom stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode konstatovano je da je seča stabala na trasi mosta sasvim legalna"
Radovi na Šodrošu i Kameničkoj adi izvode se u skladu sa projektnom dokumentacijom i normativnim aktima u vezi sa izgradnjom mosta, a JP „Vojvodinašume“ je od Koridora Srbije, kao investitora, zaprimilo dopis broj I-3335/22 od 16. decembra 2022. godine kojim se „nalaže uklanjanje stabala u zoni trajnih i privremenih radova u cilju privođenja zemljišta nameni“, potvrdio je za Autonomiju Marko Marinković, Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP „Vojvodinašume“.
Dodao je i da je „JP ‘Vojvodinašume’ iniciralo inspekcijski nadzor kako bi se utvrdilo da je promena namene na predmetnoj površini sprovedena u skladu sa odredbama Zakona o šumama.
„Vanredan inspekcijski nadzor od strane Dragane Polić, šumarsko-lovnog inspektora izvršen je 22. 12. 2022., u kojem se navodi činjenično stanje u vezi sa promenom namene na predmetnom lokalitetu. Dalje su preduzeti svi operativni i formalno pravni koraci prilikom pristupanja posla“, dodao je Marinković.
Kako ističe, planirano trajanje radova na seči, izradi i privlačenju drvnih sortimenata je „relativno u skladu sa uslovima na terenu“, te nije moguće precizirati koliko bi oni mogli trajati, a ukupan broj staba koji bi trebalo da bude posečen je 140.
Seča legalna
Komentarišući navode aktivista da je na osnovu odluke Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode dozvoljena seča samo u periodu od 1. avgusta do 1. novembra, Marinković precizira da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izdao „uslove zaštite prirode (a ne odluku) za lokacijske uslove koji se odnose na izgradnju privremenih saobraćajnica sa privremenim mostovima za izgradnju mosta na Dunavu“.
„Navedenim uslovima (konkretno uslov 3.2) seča stabala sa dupljama koja predstavljaju mesto gnežđenja ptica ili služe za hibernaciju slepih miševa ograničena je na period od 01.08. do 01.11. Terenskim obilaskom stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode konstatovano je da je seča stabala na trasi mosta sasvim legalna, što je utvrđeno na terenu i uvidom u Uslove zaštite prirode koje je Pokrajinski zavod izdao za gradnju predmetnog mosta“, naveo je Marinković.
Dodao je i da Pokrajinski zavod za zaštitu prirode nije kontaktiran „pre neposrednog (tehničkog) izvođenja radova“, ali da jeste u fazi obeležavanja i evidentiranja stabala za seču (doznaka) što u suštini predstavlja trenutak kada se donosi odluka o seči konkretnog stable.
„Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su pre doznake izlazili na teren zajedno sa predstavnicima JP „Vojvodinašume“ kako bi se zajednički konstatovalo koja stable mogu da budu predmet obeležavanja sa seču“, poručio je Marinković.
Prijave za aktiviste
Aktivista Brajan Brković iz pokreta Bravo! ističe za Autonomiju da je danas na Šodrošu bila i Pokrajinaska inspekcija za zaštitu životne sredine, da je uklonila tablu sa natpisom JP „Vojvodinašume“ i „gradilište“, nakon čega su radnici CRBC (China road and bridge corporation) počeli da vraćaju na mesto metalnu ogradu koja tu stoji mesecima, a koja je od juče razbacana širom Šodroša.
U tome su im, kaže Brković, pomogli i policajci koji su tu bili u opremi za razbijanje demonstracija i koji su aktiviste upozorili da ne remete javni red i mir iako, po rečima Brkovića, nisu radili ništa osim što su tu stajali.
„U tom trenutku odlučili smo se na neku vrstu pasivnog otpora ili građanske neposlušnosti da, iz razloga zato što ne postoje potrebne dozvole, sednemo na plave ograde. Kada se to dogodilo, legitimisani smo, uzeti su nam podaci, da bi nekoliko trenutaka kasnije policija saopštila da je tužilac podneo prekršajne prijave u redovnom postupku protiv sedam lica koja su sedela na tim ogradama“, istakao je Brković.
Nakon toga i policija i radnici CRBC su se povukli i ostali su samo aktivisti.
„Očekujemo sutra opet ovaj ili neki sličan scenario„, dodaje Brković.
Kaže i da su aktivisti, kojih je tu bilo iz više organizacija – „Šodroš Survajver kamp“, zatim „Čuvari prirode“, „Svet i Dunav“ i pokreta „Bravo!“ pitali inspekciju zašto nije odgovorila ni na jednu njihovu prijavu.
„Oni su rekli da nikada nisu dobili nijednu prijavu i da kada dobiju prijavu po automatizmu moraju da izađu na teren. Kada smo ih pitali da li to znači da tri godine nisu dobili nijednu prijavu, oni su potvrdno klimnuli glavom“, rekao je Brković.
Podsetimo, aktivisti već dva dana na Šodrošu i Kameničkoj adi pokušavaju da spreče seču stabala na trasi budućeg mosta preko Dunava.
Inspekcija – nema nezakonitosti
A iz Pokrajinske vlade saopšteno je popodne da je Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine izvršila, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, vanredni inspekcijski nadzor u pogledu postupanja JP „Vojvodinašume“ u vezi sa sečom drveća na području Kameničke ade, a na osnovu prijave građana.
Dodaje se da je prilikom inspekcijskog nadzora zatraženo i neposredno zajedničko postupanje sa stručnim licima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, „u pogledu stručnog nadzora i mišljenja“.
„Na pomenutoj lokaciji, na stablima za koja je planirana seča nisu uočene duplje koje predstavljaju mesto gnežđenja ptica ili služe za hibernaciju slepih miševa.
Nakon inspekcijskog nadzora izvršenog na terenu, uz stručni nadzor Zavoda, a na osnovu uviđaja, dokumentacije, prikupljenih izjava i izveštaja kao stručnog mišljenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, nisu uočene nezakonitosti i nepravilnosti u nadležnosti ove inspekcije“, dodaje se u saopštenju.
Foto demanti
Organaizacija „Svet i Dunav“ prosledla je večeras saopštenje u kojem demantuje navode inspekcije i traži od nje i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode da je izvesti o rezultatima vanrenog inspekcijskog nadzora. I njima i medijima su poslali veliki broj fotografija kojima demantuju navode inspekcije jer se na njima jasno vide duplje.
„Upućujemo Vam demant u vidu dokumentarnih fotografija koje su sve do jedne danas snimljene i to na obeleženim stablima za seču. U skladu sa navedenim, pozivam Vas još jednom da svoj posao uradite časno i uz odgovornost prema građankama i građanima Novog Sada“, navedeno je u sopštenju koje potpisuje Daniela Stojković Jovanović.
Dalibor Stupar Autonomija