Prošla je skoro decenija otkako su u Bagdadu i drugim gradovima Iraka srušene statue predsednika Sadama Huseina. Od tada traje i mukotrpna demokratizacija i obnova Iraka koja je skoro obrnuto proporcionalna bogatstvu sirovina koje se kriju ispod površine te zemlje. Marija van der Heven, direktorka Međunarodne agencije za energiju IEA, postavlja pitanje. „Sirovine su tu. I svi znaju da su tu. Pitanje glasi: Koliko vremena će biti potrebno Iraku da krene sa eksploatacijom?“

Ova agencija je nedavno objavila svoj godišnji izvještaj pod nazivom „Energy Outlook“, koji predstavlja najvažniji svetski dokument o zadovoljavanju svetskih potreba za energijom.

Uskoro drugo mesto na lestvici proizvođača?

Agencija IEA je izračunala da bi trenutna proizvodnja nafte u Iraku od tri miliona barela dnevno lako mogla da se poveća. Procenjuje se da bi do 2020. godine crpljenje nafte moglo da dostigne dvostruko veći obim. Do 2035. realno je očekivati proizvodnju od osam miliona barela dnevno. Tada bi Irak mogao da potisne Rusiju s druge pozicije najvećeg svetskog proizvođača nafte. Prva je i dalje Saudijska Arabija. Ipak, da bi se to postiglo, država na rekama Eufrat i Tigar, mora da savlada još poneku prepreku. „Mislim da je neophodno da se stabilizuje politička situacija u toj zemlji i da se reše unutrašnji problemi. To je najvažnija stvar za Irak“, tvrdi Van der Heven.

Više novca, veći uticaj

Pri tom Marija van der Heven ne misli samo na bezbednosno stanje u Iraku, koje ima uticaja na strane investicije, nego i na vesti koje su povod za zabrinutost. Irak, naime, uprkos međunarodnim sankcijama, nastavlja da snabdeva naftom režim u Siriji. Što je veće bogatstvo koje Bagdad stiče trgovinom naftom i gasom, to je i veći politički uticaj u regionu. IEA otuda smatra da bi Irak mogao da postane jedna od najuticajnijih država Bliskog istoka.

Glavni ekonomista agencije IEA Fatih Birol ipak upozorava da međunarodna zajednica ne treba previše da se meša u unutrašnje poslove Iraka. Ova zajednica je ionako bitan faktor u Iraku, ali ta zemlja mora da bude u stanju da sama upravlja svojim poslovima, što joj i polazi za rukom, kaže Birol: „U protekle dve godine proizvodnja nafte je povećana za 800.000 barela dnevno, što je velika stvar. Očekujemo nastavak tog trenda.“

Iskoristiti sredstva za osvajanje novih privrednih grana

Ipak, bez transfera modernih tehnologija i znanja iz inostranstva teško je ostvariti napredak. A napredak je ne samo u interesu Iračana i njihovih suseda, nego i stranih kompanija koje žele da se angažuju u toj zemlji. Iraku su potrebni stalni i pouzdani prihodi, upozorava Marija van der Heven: „Mislimo da je vrlo važno da Irak svoje resurse iskoristi ne samo za našu dobrobit, kao međunarodne zajednice, nego i u svrhu uspostavljanja raznovrsne privrede u toj državi.“

Ona u prvom redu misli na uspostavljanje mreže elektrodistribucije. Irak će sigurno raspolagati novcem koji mu je potreban za to. Agencija IEA predviđa da će do 2035. ova zemlja od prodaje nafte i zemnog gasa zaraditi 300 milijardi dolara.

(Sebastian Hese/Azer Slanjankić, Deutsche Welle)