Posle više od godinu dana, od kada je pokrajinski parlament usvojio predlog statuta, Narodna skupštine raspravljala je juče o predlogu zakona o prenosu nadležnosti na Vojvodinu, a danas će razgovarati o predloženom statutu, na koji republički poslanici treba da daju prethodnu saglasnost, da bi ga potom Skupština APV proglasila. Jučerašnja rasprava protekla je u znaku istih argumenata koje vlast i opozicija zastupaju od trenutka kada je otvorena tema vojvođanskih akata.
Opozicija – narodnjaci, naprednjaci i radikali – i statut i zakon tretiraju kao protivustavne akte koji stvaraju novu državu na teritoriji Srbije, i traže da budu povučeni iz procedure, dok vladajuća većina, naprotiv, potencira činjenicu da Vojvodina ne dobija ništa više od onoga što joj sam Ustav garantuje. Svoj glas „za“, iako su nezadovoljni predloženim, najavljuju i LSV i LDP, i to tako što Nenad Čanak ocenjuje da Pokrajina statutom i zakonom dobija „samo pravo da ima mišljenje”, jer se poverene nadležnosti mogu ukinuti svakom budućom promenom zakona, dok Čedomir Jovanović ističe da njihova podrška „sledi iz istog razloga zbog kojeg se 2000. glasalo za onakvog predsedničkog kandidata zato što se moralo, pa smo danas, deset godina posle, u problemima koje nismo mogli ni da zamislimo“.
Predlog zakona branio je, inače, juče lično premijer Srbije Mirko Cvetković, u prisustvu ministara čiji resori su vezani za ovaj propis, ponavljajući argument o tri osnovna principa kojim se rukovodila Vlada. Reč je, kako je naveo, o potrebi da se prošire postojeće nadležnosti, da sva predložena rešenja budu u skladu s Ustavom i da se dosledno sprovede proces decentralizacije Srbije i koncept pokrajinske autonomije bez elemenata državnosti. Pokrajinske nadležnosti obuhvaćene predloženim propisom su izvorne i poverene, a pitanja imovine i finansiranja APV urediće se posebnim zakonima u okviru planiranih sistemskih rešenja u tim oblastima.
Predsednica kluba ZES-a Nada Kolundžija podsetila je na to da se, po slovu Ustava, pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja određuju zakonom i da Republika može određene nadležnosti poveriti pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
– Donošenje ovog zakona je naša ustavna obaveza i to što radimo je primena, a ne promena Ustava, tu je suštinska razlika naše rasprave na ovu temu – podvukla je Nada Kolundžija, dodajući da „govorimo o elementima suštinske autonomije, a ne o ’državi u državi’“.
Šef poslaničkog kluba SPS-a Branko Ružić ocenio je da Skupština raspravlja o jednom od najvažnijih zakona, na kojem se radilo dugi niz meseci, ali nikad nije kasno ako se uloži napor da se upodobi Ustavu i interesima građanima.
– Autonomija da, država u državi ne – to je maksima poslaničke grupe SPS–JS-a – izričit je Ružić, dodajući da je bolje što je bilo „upodobljavanja teksta, nego da smo krenuli na bespovratni put, da smo nekritički prihvatili ono što je inicijalno predlagano. Ujedno, on je naveo da „nema razloga za ekstremna gledišta ni strah da će biti novog separatizam i otcepljenja, jer takvim stvarima se ne može trgovati“.
Lider LSV-a Nenad Čanak ocenio je da su „sve priče o separatizmu bura u čaši vode i pokušaj da se još jednom pronađu neprijatelji, da se na strahu građana od konflikata i sukoba izgradi bar još neka godina političkog trajanja”.
– Bilo bi vrlo zgodno da se ljudi iz DSS-a, kada govore o državi u državi, sete da su oni ti zbog kojih Srbija nema ingerencije na Kosovu i Metohiji i da centralistička i diktatorska politika kakvu je promovisao nacionalsocijalistički režim Slobodana Miloševića 1990. i njegov nastavljač dr Vojislav Koštunica 2000-tih kao posledicu ima smanjivanje teritorije Srbije – poručio je Čanak.
Zamenik šefa poslaničkog kluba SRS-a Aleksandar Martinović upozorio je na to da mu premijerove reči i podsećanje na ustavne odredbe o pokrajinama liče na to da će i „ovaj ostatak ostatka Srbije biti pretvoren u pokrajine“.
– Šta će biti od države ako se ta ideja sprovede? Šta je ostalo od republičke vlasti osim vojske i policije, pošto ste Pokrajini poverili sve, čak indirektno i sudsku vlast – upozorio je Martinović.
Kako je ukazao Čedomir Jovanović, da bi se zakon o nadležnostima i statut zapravo sproveli, moraju biti doneti i posebni zakoni, o imovini i finansiranju APV.
– Ako je godinu dana statut putovao od Novog Sada do Beograda, koliko će onda godina putovati svi ti zakoni, bez kojih ne možemo imati funkcionalnu zemlju? – zapitao je Jovanović, uz opasku da je „zakon o nadležnostima neželjen i da je Vlada s njim izašla pred parlament zato što ga više nije mogla izbegavati“.
Šef kluba „Napred, Srbijo!“ Tomislav Nikolić predlaganje zakona i statuta navodi kao još jedan argument u prilog vanrednim parlamentarnim izborima:
– Predstavnici vladajuće većine dva puta su glasali za odluke zbog kojih imaju istorijsku odgovornost, tako što su odvojili Srbiju i Crnu Goru i udaljili Kosovo od Srbije – rekao je Nikolić, podsećajući na Beogradski sporazum i plan Ahtisari– Černomirdin. – Vojvodina ima savim dovoljnu autonomiju, sve dalje je sumnjivo, s ciljem da Šumadija, Raška i svi drugi delovi Srbije razmišljaju o tome. Dokle mislite da razvijate takozvanu autonomiju a da vam niko ne prigovori da je to stvaranje nove države? Kako to da samo Vojvodina neguje evropske vrednosti? Šta smo mi ostali? Divljaci?
Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić smatra da je „statut rodno mesto zakona o nadležnostima Vojvodine“.
– U Nemanjinoj 11 je uspostavljena resavska škola, koja je u zakon prepisala odredbe statuta, koje je Skupština APV sama odredila kao nadležnosti Vojvodine kao novog konsituisanog dela države Srbije – upozorio je Samardžić, naglašavajući da „statut ima strukturu kvaziustavnog akta“. – Sve to nije slučajno, postoji kontinuitet takvog delovanja u novijoj srpskoj istoriji, da se stvara san o „brionskoj Vojvodini“ u „brionskoj jugoslaviji“.
S. Stanković, DNEVNIK
Šumadija sledi Vojvodinu?
U ime kluba G17 plus, poslanik liste “Zajedno za Kragujevac” Saša Milenić rasprave o zakonu i statutu vidi kao “mnogo vike ni oko čega jer ostaje nejasno šta je zapravo to što se u predlogu zakona ne bi očekivalo, podrazumevalo da Vojvodini pripada, osim sa stanovišta same autonomije, koja je ipak Vojvodini ne samo babovina nego i ustavno garantovana”. „Otvoren proces decentralizacije i regionalizacije jeste stvarna oslobodilačka tendencija našeg društva danas”, rekao je Milenić. On je pozvao Skupštinu da se opredeli za otvorene perspektive u kojima “Vojvodina i Šumadija čine jedinstven kulturno-istorijski prostor srpskog Podunavlja na kojem je i nastala moderna srpska država”. „Šumadija podržava povišeno očekivanje sadržano u vojvođanskoj inicijativi, ne zato što želi asimetriju u Srbiji, niti privilegiju za Vojvodinu, nego zato što veruje da su sazreli uslovi da se ovi stavovi primene na celoj teritoriji Srbije, koja treba da uđe u proces političke regionalizacije da bi napredovala”, poručio je Milenić, dodajući da “u ovoj raspravi vidi ne završetak jedne polemike, već suprotno, početak istinske borbe za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije”.