Sudije da se "uzdrže od zlonamernih tužbi" a Vladu Srbije da "što pre implementira anti-SLAPP direktivu EU i uključi odredbe za domaće slučajeve kako bi se sprečili takvi pravni napadi u budućnosti"
Tužbe sutkinje Dušanke Đorđević i njenog supruga protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) predstavljaju strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAAP) čiji je cilj da redakcija KRIK-a bude ućutkana zbog svog istraživačkog rada, ocenili su danas regionalna mreža Bezbedni novinari (SafeJournalists) i partnerske organizacije međunarodne mreže Brz odgovor za slobodu medija (Media Freedom Rapid Response).
U saopštenju su pozvali sudije da se „uzdrže od zlonamernih tužbi“ a Vladu Srbije da „što pre implementira anti-SLAPP direktivu EU i uključi odredbe za domaće slučajeve kako bi se sprečili takvi pravni napadi u budućnosti“.
„Zakonodavci bi takođe trebalo da uzmu u obzir Preporuku Saveta Evrope, koja postavlja čvrste standarde koje države članice moraju da ispune kako bi obezbedile poštovanje svojih obaveza u vezi sa ljudskim pravima prilikom uvođenja domaćeg zakonodavstva protiv SLAPP-a“, stoji u saopštenju, prenosi Beta.
Mreža je podsetila da su tužbe podnete pošto je KRIK 24. januara objavio profil sutkinje Dušanke Đorđević i profil njenog supruga u bazi podataka „Prosudi ko sudi“.
„Pokrenuta 2021. godine, ova baza podataka predstavlja javni izvor za praćenje informacija o srpskom pravosuđu. Nakon što je baza ažurirana podacima o sutkinji Đorđević i njenom suprugu, KRIK je 13. maja 2024. godine obavešten o tužbama za povredu zaštite podataka“, piše u saopštenju.
Navodi se da je jedna tužba protiv redakcije KRIK krivična, zasnovana na Krivičnom zakoniku, a da je druga građanska, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima.
„Građanskom tužbom, sutkinja i njen suprug traže od suda da presudi da su njihova prava na privatnost povređena, da se uklone njihovi podaci iz baze podataka i da se izda zabrana da KRIK ponovo objavi iste podatke na svojoj veb stranici, uključujući i podatke o presudama. Ako to ne bude urađeno, KRIK može biti kažnjen sa 100 evra za svaki dan neuklanjanja sadržaja“, saopštila je mreža.
Dodaje se da su tužioci podneli i privatnu krivičnu tužbu kojom se mediji i novinari terete da su počinili krivično delo neovlašćeno prikupljanje podataka o ličnosti.
„Oni su zatražili od suda da proglasi krivim medij i novinare i osudi ih na po 10 meseci zatvora. Traže i da se novinarima zabrani da se bave profesijom na dve godine. Ovi nesrazmerni zahtevi predstavljaju ozbiljan pokušaj da se ućutka KRIK-ov istraživački rad od javnog interesa“, ocenili su Bezbedni novinari.
Regionalnu mrežu SafeJournalists čine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Sindikat medija Crne Gore, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje BH novinari, Hrvatsko novinarsko društvo i Udruženje novinara Kosova.
(Autonomija)