Od pokušaja regrutacije u državama Zapadnog Balkana, preko veza sa desničarskim organizacijama, ruska privatna vojna kompanija Vagner (Wagner) ponovo je u fokusu javnosti.

Zbog navoda su reagovali lokalni zvaničnici, ali i Sjedinjene Države, a mediji spekulišu o tome šta je istina.

Radio Slobodna Evropa (RSE) donosi pregled onoga što se do sada zna o vezama Vagnera.

Šta je to Vagner?

Vagner je plaćenička vojska koju je 2014. osnovao ruski državljanin Jevgenij Prigožin (Yevgeny Prigozhin), blizak Kremlju.

Te godine Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. Vagner se suočava sa mogućim optužbama za ratne zločine u Ukrajini, Siriji i pojedinim afričkim zemljama.

Jedinica se nalazi pod sankcijama Evropske unije (EU) od decembra 2021. zbog kršenja ljudskih prava u oružanim sukobima širom sveta.

Na crnoj listi SAD Vagner se nalazi od juna 2017. zbog umešanosti u sukobe u istočnoj Ukrajini.

Agencija Rojters (Reuters) je 4. novembra izvestila da je Vagner grupa u Sankt Peterburgu u Rusiji otvorila vojno tehnološki centar.

Kako su predstavnici centra saopštili na otvaranju, cilj je da se privuku start-apovi i kompanije koje se bave industrijskom tehnologijom „sa novim idejama koje su spremne da primene u sferi nacionalne odbrane“.

Na otvaranju su, kako je izvestio Rojters, bili prisutni vojni veterani i IT stručnjaci, dok je ispred centra bio parkiran kamion sa istaknutim slovom „Z“ što je jedan od simbola ruske invazije na Ukrajinu.

Veze sa desničarima u Srbiji

Vođa desničarske organizacije „Narodne patrole“ iz Srbije, Damjan Knežević, u novembru 2022. je posetio vojno-tehnološki centar Vagnera u Rusiji.

„Mnogi moji prijatelji biće ponosni što sam imao čast da posetim Vagner centar“, rekao je Knežević tada u video prilogu za ruske medije.

Upitan o vezama sa Vagnerom, Knežević je u razgovoru za RSE tada negirao da je ikada radio ili na bilo koji način bio povezan sa jedinicom.

Međutim, rekao je da poznaje „neke Srbe koji su bili tamo“.

„Narodne patrole“, organizacija na čijem je čelu, široj javnosti je poznata po antimigrantskim akcijama i organizovanju protesta podrške Rusiji u Beogradu, nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Murali podrške

U Beogradu je u centru grada 18. januara ponovo oslikan mural posvećen Vagneru, iza koga stoji ultradesničarska organizacija „Narodne patrole“.

Ta organizacija je na svom Telegram kanalu podržala grupu Vagner.

Mural je prvobitno osvanuo 14. januara, da bi dan kasnije bio prekrečen.

Mural su, kada se prvi put pojavio, na Tviteru osudili aktivisti neformalne organizacije „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi protiv rata“, koji iz Srbije kritikuju režim Vladimira Putina.

Još jedan mural posvećen Vagneru osvanuo je 2021. na Novom Beogradu.

Oslikavanje je organizovao lider vanparlamentarne „Srpske desnice“ Miša Vacić.

Desničarske organizacije u Srbiji od početka agresije na Ukrajinu glasno pružaju podršku politici Kremlja i protive se uvođenju sankcija Rusiji.

Srbija, iako je kandidat za članstvo u EU, odbija da uvede sankcije Kremlju.

Reklamiranje preko servisa RT u Srbiji

Portal Russia Today Balkan na srpskom jeziku objavio je u januaru u vesti oglas grupe Vagner za regrutovanje svih potencijalnih dobrovoljaca.

Pod naslovom „Vagnerovci objavili oglas za dobrovoljce, uslovi više nego primamljivi“ navedeni su detalji o uslovima za učešće u ratu, zaradi i obuci.

Vest je, međutim, kasnije izmenjena. Aktuelna verzija govori o grupi bivših zatvorenika koji su se dobrovoljno prijavili da učestvuju u vojnoj operaciji na strani Rusije.

Na kraju vesti je samo navedeno da je Vagner na društvenim mrežama objavio oglas za prijem novih pripadnika. Originalna verzija vesti može se naći u istoriji Gugla (Google).

Upitan za oglas, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 16. januara da nije čuo za njega i dodao da Srbija kažnjava sve koji učestvuju u ratnim dejstvima u inostranstvu, prenela je agencija Beta.

Povodom oglasa koji je objavila RT u Srbiji, reagovala je i Ambasada Ukrajine u Beogradu.

U saopštenju dostavljenom medijima Ambasada je pozvala Srbiju da „hitno preduzme mere“ kako bi zaustavila rusku propagandu i pozivanje dobrovoljaca u rat putem oglasa, kao i na „momentalnu zabranu delovanja“ RT na srpskom.

Ruski državni kanal RT sa emitovanjem onlajn (online) odnosno veb sadržaja u Srbiji je počeo sa radom 15. novembra. RT, kao medij pod kontrolom Kremlja koji se finansira iz državnog budžeta, ima zabranu emitovanja u Evropskoj uniji od marta 2022. godine.

Predsednik Srbije je osudio oglas paravojne ruske paravojne grupe Vagner za prijavu dobrovoljaca koji je objavljen na srpskom servisu Russia Today (RT).

„Što to radite Srbiji, što zovete nekog iz Srbije kada znate da je to u suprotnosti sa našim zakonima“, upitao je Vučić tokom gostovanja na TV Happy 16. januara.

On je „ruskim prijateljima“ poručio da to nije fer prema nekome ko strada zbog toga što nije kaznio Čajkovskog, Dostojevskog i Tolstoja.

U Srbiji jedna presuda za ratovanje u Ukrajini pod Vagnerom

Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do 10 godina zatvora.

Među 32 presude, koje je Srbija donela protiv boraca u okupiranim delovima Ukrajine, u jednoj iz marta 2017, državljanina Srbije osuđuje za ratovanje u Ukrajini na strani proruskih separatista u okviru grupe Vagner.

Presudom Višeg suda od 10. marta 2017. državljanin Srbije je osuđen na uslovnu kaznu zatvora u trajanju od godinu dana.

Uslovna kazna znači da osuđeni kaznu nije izdržavao u zatvoru, već je pušten na slobodu. Međutim, ukoliko bi osuđeni u naredne tri godine od izricanja presude učinio bilo koje novo krivično delo, u tom slučaju bi bio uhapšen i smešten u zatvor na period od godinu dana.

Okrivljeni je, navodi se u presudi, „svesno i dobrovoljno priznao izvršenje krivičnog dela“, dok se sporazumom „odrekao prava na suđenje“.

U dokumentu je, međutim, sud identitet osuđenog sakrio time što je zatamnio sve detalje – od imena i prezimena, godine rođenja i adrese stanovanja.

Presuda je, kako se navodi, doneta po osnovu sporazuma o priznanju krivice.

Među pripadnicima Vagner grupe u medijima u Srbiji pominjao se i srpski državljanin Dimitrije – Saša Jojić, koji je poginuo u ratu u Siriji u junu 2017. ratujući na strani snaga sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Jojić je pre Sirije ratovao u Ukrajini.

Ne postoje potvrđene inormacije da li su se novi borci iz Srbije pridružili Vagneru nakon invazije na Ukrajinu.

U nekoliko do sada dostupnih videa i fotografija, objavljenih na društvenim mrežama, navodno se prikazuju srpski borci u ruskim jedinicama.

Vlasti u Srbiji navele su da istražuju slučajeve, ali nisu javno saopštili ishod.

Zabrinutost zbog pokušaja Vagnera da regrutuju vojnike u Srbiji i drugim zemljama izrazio je specijalni savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole (Chollet) tokom posete Srbiji.

„Mi radimo sa Vladom Srbije i drugim zemljama da stavimo tačku na te aktivnosti“, rekao je Šole 12. januara novinarima u Beogradu.

Prisustvo Vagnerovaca u Srbiji

Lokalni mediji su, izveštavajući o Vagneru, pokrenuli pitanje prisustva jedinice u Srbiji i susednim državama.

Prisustvo Vagnera u Srbiji demantovao je predsednik države Aleksandar Vučić 16. januara.

I osnivač Vagnera Jevgenij Prigožin negirao je u objavi od 17. januara na Telegram kanalu prisustvo Vagnera u Srbiji.

„PMK Vagner nikada nije bila u Srbiji. I nije imala nikakve kontakte sa Srbijom. U Vagnerovom PMK-u trenutno nema državljana Srbije, a odavno ih nije bilo“, prenela je Prigožinovu izjavu njegova pres-služba.

Veze sa dešavanjima na Kosovu

Kosovo se u maju 2022. pridružilo sankcijama Evropske unije protiv entiteta i grupa iz Rusije, kojima je obuhvaćena i grupa Vagner.

„Pojedinci, koji se nalaze na listi EU, uključeni su u ozbiljna kršenja ljudskih prava, uključujući mučenje i ubijanja“, naveo je tada zamenik ministra spoljnih poslova i dijaspore Kosova Krešnik (Kreshnik) Ahmeti, aludirajući na pojedince iz grupe Vagner.

U decembru 2022. desničarske organizacije i pokreti iz Srbije organizovali su protest na Jarinju, graničnom prelazu Srbije i Kosova u jeku tadašnjih pojačanih tenzija na severu Kosova. Protest je organizovan uz parolu „Moli se bogu i drži se Rusije“.

Na Jarinju je bio Damjan Knežević, vođa ultradesničarske „Narodne patrole“. Ova grupa je organizovala i protest „podrške Srbima sa Kosova“ 12. decembra u Beogradu.

Video sa tog protesta objavila je grupa Vagner na svom Telegram kanalu uz komentar „Patriotska akcija u Beogradu usred pogoršanja situacije na Kosovu“.

U Srbiji se od početka ruske invazije na Ukrajinu, paralelno sa antiratnim protestima podrške Ukrajini, organizuju i protesti u znak podrške ruskoj invaziji i predsedniku Rusije, Vladimiru Putinu.

Ruske zastave i slovo „Z“ kao jedan od simbola ruske invazije na Ukrajinu česti su detalji na tim protestima.

Obaveštajni podaci o prisustvu Vagnera u Bosni i Hercegovini

Ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Selmo Cikotić je u izjavi za RSE 9. januara potvrdio da obaveštajni podaci ukazuju na prisustvo Vagner grupe na tom prostoru.

„To su manje-više ekstremne i radikalne grupe, koje su duže vrijeme prisutne na ovom prostoru“, kazao je Cikotić za RSE.

On je uoči obeležavanja Dana Republike Srpske, koji je Ustavni sud Bosne i Hercegovine proglasio neustavnim, upozorio na moguće prisustvo pripadnika radikalnih i ekstremističkih grupa, među njima i grupe Vagner.

Ekipa RSE 9. januara u Istočnom Sarajevu nije mogla da potvrdi prisustvo članova grupe Vagner.

Državljanin BiH navodno regrutovao borce iz Zapadnog Balkana

Nezavisni ruski portal Meduza u decembru 2020. objavio je svedočenje jednog od pripadnika grupe Vagner koji je pominjao da je među Vagnerovim borcima u istočnoj Ukrajini bilo državljana Srbije, koji su odgovarali izvesnom Davoru Savičiću, državljaninu Bosne i Hercegovine.

„Davor je uspeo da im usadi ideju da ‘vi ste ovde, u Rusiji, na moj račun. I bez mog pokrića bićete vraćeni u Srbiju’. Dakle, 50 [hiljada] rubalja od svake plate – meni (oko 600 evra)“, ovako je Gabidulin opisao šta se 2015. godine dešavalo na istoku Ukrajine.

Pojedini mediji u Srbiji pisali su o Savičiću, navodeći da je rodom iz Bosne i Hercegovine gde je učestvovao u ratu kao pripadnik paravojne formacije Srpska dobrovoljačka garda, koju je predvodio Željko Ražnatović Arkan, optuženom 1999. pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine.

Mediji su o Savičiću pisali i da je bio deo Jedinice za specijalne operacije Ministarstva unutrašnjih poslova, na čijem je čelu bio Milorad Ulemek Legija, osuđen 2007. za organizovanje ubistva premijera Zorana Đinđića.

Izlazak Vagnera iz senke

Sa ruskom invazijom na Ukrajinu, privatna vojna kompanija Vagner, koju je osnovao ruski državljanin Jegvgenij Prigožin, blizak Kremlju, izašla je iz senke.

I Prigožin i Kremlj su godinama unazad negirali da imaju veze sa delovanjem grupe da bi Prigožin u septembru 2022. priznao da je on osnovao Vagner bataljon sa ciljem „odbrane interesa Rusije“.

Kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, ruski državni mediji svakodnevno su izveštavali u pohvalnom kontekstu aktivnosti pripadnika Vagnera na frontu.

Prigožin je u javnosti nazivan „Putinovim kuvarom“ zbog unosnih ugovora koje je njegova kompanija za ketering imala sa državom.

SAD su ga optužile da se mešao u američke izbore, što je Prigožin u novembru 2022. sam potvrdio.

Optužbe za ratne zločine

Tri pripadnika Vagnera su optužena u Ukrajini da su u aprilu 2022. počinila ratne zločine u selu Motižin blizu Kijeva, dok nemačka obaveštajna služba sumnjiči plaćenike da su možda umešani u ubistva civila u Buči, tokom povlačenja ruskih snaga iz okoline Kijeva.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Human Rights Watch je u maju 2022. saopštila da postoje „uverljivi dokazi“ da su ruske paravojne snage ubijale civile i činile ozbiljne povrede ljudskih prava u građanskom ratu u Centralnoafričkoj Republici.

Vagner se suočava se s optužbama i za zločine nad civilima u Libiji.

U izveštaju nezavisne misije za utvrđivanje činjenica u Libiji, koji je naručio Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava stručnjaci su naveli da postoje razlozi za verovanje da su pripadnici Vagnera pucali direktno u ljude koji nisu učestvovali u sukobima.

Vagner se dovodi u vezu i sa masakrima i ubistvima civila u Maliju tokom 2022.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)