Prvi put u Evropi posle 1945. je jedna zemlja, koja predsedava Evropskom unijom, organizovala dogadjaj koji „činjenički znači naklonost dobu nacizma“, piše danas francuski list Mond i navodi da je „Zagreb, koji predsedava EU, organizovao održavanje počasti vojnicima pronacističkog hrvatskog ustaškog režima“ u glavnom gradu Hrvatske i u Sarajevu.

Mond javlja i da je zbog toga više hiljada „duboko potresenih“ gradjana, protivnika nacizma, održalo demonstracije ispred katedrale u Sarajevu, gde je održana pomen-misa vojnicima ustaškog režima.

Pariski dnevnik podvlači da je „Hrvatska, koja tokom šest meseci predsedava Evropskom unijom, odala počast 16. maja u Zagrebu i Sarajevu, sećanju na vojnike hrvatske pronacističke ustaške države, koje su likvidirali pripadnici jugoslovenskog pokreta otpora 1945“.

„To ‘obeležavanje Blajburga’ se obično održava u istoimenom selu u Koruškoj, u Austriji, gde su poražene ustaše zarobljene i likvidirane od strane komunističkih partizana na kraju Drugog svetskog rata“, dodaje Mond.

I napominje da je, u početku „ta prikrivena manifestacija, otkako je Hrvatska postala nezavisna 1991, postala mesto okupljanja hrvatskih i evropskih neonacista“.

A budući da su austrijske vlasti ove godine zabranile to okupljanje, piše Mond, „hrvatski parlament je odlučio da obeležavanje organizuje na jednom groblju u Zagrebu i, uz podršku Katoličke crkve i (nacionalističke) Hrvatske demokratske zajednice u Bosni, takodje, u katedrali u Sarajevu“.

„Mada je takav pomen uobičajen u Hrvatskoj u poslednjih trideset godina, saopštenje da će misu održati i nadbiskup Sarajeva, kardinal Vinko Puljić, duboko je potreslo gradjane glavnog grada Bosne i Hercegovine“, piše pariski dnevnik.

I, kako ističe, „zbog toga su već više nedelja antifašističke organizacije i predstavnici jevrejske, srpske i romske zajednice, čiji su pripadnici bili najveće žrtve nacističkog terora izmedju 1941. i 1945, izražavali osudu tog dogadjaja, čemu su se pridružile i muslimanske bošnjačke stranke“.

Mond javlja da je više hiljada demonstranata protestovalo u času kad je dvadesetak katoličkih sveštenika održavalo pomen u sarajevskoj katedrali, „a protestna povorka je krenula iz četvrti Marijin Dvor, mesta poslednjeg ustaškog zločina, javnog vešanja 55 antifašista u martu 1945, a okončana je pred Večnim plamenom, spomenikom oslobodjenja Sarajeva 6. aprila 1945“.

„Sarajlije su uzvikivale ‘Smrt fašizmu, sloboda narodu’, što je geslo Jugoslavije“, navodi francuski dnevnik.

I zaključuje da je „organizator protesta, predsednik udruženja antifašista Nijaz Skenderagić izjavio da je to ‘odgovor gradjanskog, slobodnog i antifašističkog Sarajeva onima koji pokušavaju da slave ratne zločince'“.

(Beta)