Veruje se da će moldavska predsednica Maja Sandu na izborima dobiti još jedan mandat. Mala siromašna zemlja je dugo bila podeljena, ali je do danas većina ljudi jasno okrenula leđa Rusiji.

Decenijama je Moldavija bila slabo primećena zemlja na evropskoj jugoistočnoj periferiji, mala i siromašna, kojom su vladale korumpirane elite i koju je razdirao sukob sa proruskim separatistima.

Takozvani Pridnjestrovski sukob započeo je 1992. godine. Bio je to prvi rat Rusije protiv jedne bivše sovjetske republike koja je želela da se oslobodi čeličnog zagrljaja Moskve.

Ruski rat protiv Ukrajine, koji traje od 24. februara 2022, promenio je sve za 2,5 miliona stanovnika Republike Moldavije. Odjednom se ta zemlja našla u centru evropske bezbednosne politike kao moguća „Putinova sledeća meta invazije posle Ukrajine“.

Jugozapadni ukrajinski grad Odesa udaljen je samo oko 60 kilometara od separatističke regije Pridnjestrovlje na istoku Moldavije.

Rusija je tamo decenijama stacionirala oko dve hiljade vojnika koji podržavaju režim u Tiraspolju lojalan Moskvi. Pridnjestrovlje kao samoproglašenu državu niko ne priznaje.

Kad bi Rusija kopnenim putem stigla do Pridnjestrovlja, lako bi mogla da preuzme Moldaviju, koja je trenutno vojno praktično bespomoćna. To bi značilo da bi Moskva, kao okupaciona sila, bila direktno na rumunskoj granici, a time i na spoljnoj granici Evropske unije.

Suočena sa ovakvim scenarijem, Evropska unija je u protekle dve i po godine učinila mnogo da bi pružila veću podršku Moldaviji. Poput Ukrajine, i ova zemlja je kandidat za članstvo u EU od juna 2022.

Unija je masovno povećala i svoju finansijsku pomoć Republici Moldaviji. Samo prošle nedelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je paket pomoći od oko 1,8 milijardi evra za poboljšanje infrastrukture u glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu.

Predsednica protiv proruskih kandidata

Bez obzira na rusku pretnju, zakazani predsednički izbori održaće se u Moldaviji ove nedelje (20. oktobar). Reč je o verovatno najvažnijim izborima od osamostaljenja ove zemlje od Sovjetskog Saveza u avgustu 1991.

Proevropska predsednica Maja Sandu, koja je na funkciji od decembra 2020, kandiduje se za još jedan mandat. Nasuprot njoj stoji nekoliko proruskih kandidata.

Istovremeno s izborima zakazan je i referendum o pitanju da li cilj integracije u EU treba da bude upisan u ustav. U oba slučaja reč je o tome da li će zemlja konačno podvući crtu pod ruskim uticajem i krenuti doslednim putem reformi i evropskih integracija.

Dugo su proevropske i proruske snage bile gotovo izjednačene u Moldaviji, često s blagom većinom u korist proruske strane.

Ekonomistkinja Maja Sandu (52), pobedila je na predsedničkim izborima 2020. ne toliko zbog proevropskog stava, koliko zbog zalaganja za beskompromisnu borbu protiv korupcije i zato što se smatra nepotkupljivom.

Svoje političko opredeljenje za reforme u Republici Moldaviji platila je pre nekoliko godina, između ostalog, pokušajem trovanja koji još uvek nije u potpunosti razjašnjen.

Proevropska većina

Zahvaljujući odlučnoj politici tokom prethodnog mandata Maje Sandu, raspoloženje u Moldaviji sada se značajno promenilo u pravcu proevropske većine.

Smatra se relativno izvesnim da će predsednica osvojiti još jedan mandat, ali tek u drugom krugu izbora dve nedelje nakon prvog.

Prema poslednjim anketama, Sandu ima oko 36 odsto podrške. Daleko iza nje, sa oko deset odsto, nalazi se Aleksandar Stojanoglo, bivši državni tužilac, uhapšen 2021. pod optužbama za korupciju i kasnije smenjen s dužnosti. Podržava ga proruska Partija socijalista (PSRM).

Iza njega su još dva proruska kandidata, moldavsko-ruski biznismen Renato Usati i bivša guvernerka moldavske autonomne regije Gagauzije, Irina Vlah.

Ovo troje kandidata zvanično se ne izjašnjavaju protiv integracije zemlje u EU, što pokazuje važnost tog pitanja za moldavske birače. Međutim, oni izražavaju rezerve prema EU, nadolazeći referendum opisuju kao „prevarantski izborni trik“ predsednice i zalažu se za strateško partnerstvo s Rusijom.

Rusija se sama diskreditovala

Rusija više nije toliko popularna u Moldaviji kao što je bila pre nekoliko godina ili decenija.

Decenijama je Moskva ucenjivala i iscrpljivala malu zemlju kroz ekonomsku politiku, ponekad otvaranjem i zatvaranjem dotoka gasa, ponekad proizvoljnim sankcijama za važne moldavske izvozne proizvode poput voća i vina, ili kroz ograničenja za moldavske radnike.

Rusija se verovatno konačno diskreditovala kod Moldavaca invazijom na Ukrajinu i počinjenim zločinima. Samo u regiji Gagauzije i u nekim gradovima kao što je Balti na severu zemlje još uvek postoji velika proruska većina.

Istovremeno, hibridni ruski rat protiv Moldavije je u punom jeku, ponajviše kroz propagandne i dezinformacione kampanje.

Jedan od finansijera i organizatora koji stoji iza toga je moldavsko-izraelski biznismen Ilan Šor, koji je u velikoj meri odgovoran za krađu oko milijardu evra iz moldavskih banaka 2014. godine.

Zbog toga je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora, ali je 2019. godine pobegao iz zemlje, prvo u Izrael na nekoliko godina, a zatim u Rusiju. Nalazi se na spisku osoba pod sankcijama SAD i EU, a Interpol ga traži putem poternice. Međutim, Rusija odbija da ga izruči Moldaviji.

Šor tamo finansira proruske i antievropske demonstracije i kampanje. Prvo je osnovao političku stranku pod svojim prezimenom, koja je privremeno bila zastupljena u parlamentu, a kasnije nekoliko kloniranih stranaka – sve su od tada zabranjene.

Uprkos tome, Šor nastavlja da finansira kampanje na društvenim mrežama koje šire laži o moldavskoj predsednici ili EU, poput one da će moldavska deca morati da idu na operaciju promene pola nakon pristupanja zemlje EU.

Rešenje sukoba u Pridnjestrovlju?

Ako je verovati anketama, čini se da takva propaganda više nema učinka kod većine. Jedan od razloga je što stotine hiljada Moldavaca rade u zemljama EU i stoga znaju da su takve tvrdnje besmislice.

Moglo bi doći i do pozitivnog razvoja u Moldaviji u drugim aspektima, tragično kao rezultat rata u Ukrajini.

Naime, kako bi sprečila napad ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja na susednu zemlju, ukrajinska vojska zatvorila je deo granice prema ovoj oblasti i vojno ga osigurava.

Osim toga, Ukrajina će 1. januara 2025. prestati da isporučuje ruski gas Pridnjestrovlju.

To znači da će separatistička regija tada biti u potpunosti zavisna od legitimnih vlasti u glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu, i mogla bi biti primorana da preduzme korake za reintegraciju u Republiku Moldaviju nakon više od tri decenije.

(Deutsche Welle/foto: Pixabay)