Ocenu nekih uglednih međunarodnih ekonomista, ali i pojedinih srpskih političara, da je u periodu ekonomske krize saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) veoma problematična, pa čak i „fatalna“, ne deli većina domaćih ekonomskih funkcionera i eksperata.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, ali i većina drugih domaćih eksperata, smatraju, naime, da Srbija ni ubuduće neće moći bez saradnje sa MMF.

Šoškić i njegovi istomišljenici ističu da je jedan od prvih zadataka nove vlade obnova pregovora sa Fondom, u cilju produžetka jesenas postignutog aranžmana iz predostrožnosti sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.

Čelnik NBS je, naime, neposredno nakon proteklog prolećnog zasedanja MMF i Svetske banke, od 18. do 20. aprila u Vašingtonu, izjavio dopisniku Tanjuga iz SAD da „svako odsustvo aranžmana sa MMF-om u ovom trenutku bi značilo pogoršavanje slike o Srbiji, kao zemlji koja dugoročno uspeva da održi prihode i rashode pod kontrolom.“

Prestanak saradnje sa MMF bi, kako ukazuje guverner NBS, svakako uticao i na rast cene kojom Srbija finansira vlastiti spoljni dug.

Ekonomista Nebojša Savić tvrdi da Srbija mora bezuslovno nastaviti saradnju sa MMF-om, a najvažniji razlog je sto je naša zemlja već početkom ove godine osetila šta znači izostanak te saradnje, kada je dinar naglo oslabio.

„Za Srbiju je jako važno da relevantne međunarodne finansijske institucije a pre svega MMF, daju svoju ocenu i mišljenje o tome šta se dešava u srpskoj privredi i da to bude pozitivno, kako bi međunarodno finansijsko tržište pozitivno reagovalo, u smislu priliva dodatnog kapitala“, kaže Savić za Tanjug.

Ugledni američki ekonomista Džozef Štiglic nema, međutim, poverenja u MMF i tvrdi da su drastične mere štednje koje Fond propisuje svojim klijentima „pogrešno rešenje“, koje ne funkcioniše na pozitivan način u kriznim uslovima.

Štiglic, koji je i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, je od početka ove godine u više navrata oštro kritikovao MMF zbog politike prema Grčkoj i drugim prezaduženim državama evrozone, optuživši tu globalnu međunarodnu finansijsku organizaciju da te zemlje „gura u još dublju krizu.“

Čuveni ekonomista tvrdi da se kriza dugova u zoni evra nikako ne može rešiti „stezanjem kaiša“. Umesto toga valjalo bi, mišljenja je Štiglic, podstaći privrednu ekspanziju, putem stimulisanja državne potrošnje.

Prema formuli koju zagovara Štiglic, države koje se suočavaju sa dužničkom krizom ne treba da slušaju savet MMF koji zahteva ograničenje budžetske potrošnje, već sve karte da bace na rast privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić tvrdi, međutim, da Srbija, u postojećoj teškoj ekonomskoj situaciji, nema mnogo izbora i da treba da nastavi finansijski aranžman sa MMF.

Savić kao osnovne razloge za produžetak saradnje sa Fondom navodi kretanje deviznog kursa, koji i uz redovne intervencije Narodne banke Srbije (NBS) ne miruje, ali i činjenicu da prisustvo MMF u našoj zemlji pruža stranim investitorima dodatnu garanciju za stabilnost ekonomskog sistema .

„Šta god mi o MMF mislili, on je garancija za dolazak investitora, pruža sigurnost i poverenje ulagačima, pre svega povodom makroekonomske stabilnosti“, naglasio je Savić u izjavi Tanjugu.

Prema mišljenju ekonomiste Danijela Cvetičanina, Srbija se sada i „ne pita da li bi trebalo ili ne da nastavlja aranžmane sa MMF-om, jer se toliko već zaglibila u dugove, da u suštini Fond odlučuje o tome da li hoće ili neće da sarađuje sa našom zemljom.

Cvetičanin ističe da su neke od preporuka MMF-a dobre za Srbiju, a druge nisu i da se većina tih preporuka ipak može se smatrati korisnim, iako teško izvodljivim.

On je kao primer teško izvodljivih preporuka MMF naveo zalaganje Fonda za smanjivanje javne potrošnje, dok istovremeno Evropska komisija i ambasadori EU u Beogradu insistiraju na rešavanju mnogih pitanja, preko nezavisnih agencija, komisija, servisa i stotina novih institucija, koje povećavaju javne rashode.

„Srbija mora poslušno da sledi i jedna i druga naređenja iako su protivrečna“, zaključio je Cvetičanin.

U domaćoj javnosti je tokom tekuće izborne kampanje bila zapažena i više puta ponovljena izjava zamenika premijera i ministra policije Ivice Dačića da Srbija ne treba po svaku cenu da nastavi saradnju sa MMF.

Dačić, koji je i kandidat koalicije SPS-PUPS-JS za predsednika Srbije, poručio je u subotu – na predizbornom mitingu u Novom Sadu – da ukoliko on bude izabran na tu funkciju predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda neće moći da kroje politiku naše zemlje.

Ističući da je bord direktora MMF-a razmatrao predlog da Srbija treba još da „stegne kajš“ u ovoj krizi, Dačić je poručio da ukoliko bude izabran za predsednika, oni u tom slučaju mogu da „pakuju stvari i idu odavde“.

Bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je, međutim, u intervjuu koji je dao za novosadski „Dnevnik“, da je nastavak saradnje sa MMF u interesu naše zemlje.

Đelić je naglasio da je MMF potreban Srbiji, a ne Srbija MMF-u.

On je rekao, komentarišući ocene da bi saradnju sa Fondom trebalo prekinuti, da je nastavak aranžmana sa MMF odlična garancija za investitore da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku.

I ekonomista Jurij Bajec je saglasan da svakako treba nastaviti saradnju sa MMF.

„Najvažniji zadatak nove vlade je da zadrži kredibilitet Srbije, uspešno kontroliše javne rashode, nastavi zaustavljene pregovore s MMF i sve to obavi u sklopu rebalansa budžeta“, naglasio je Bajec u izjavi Tanjugu.

(Economy)