Ova organizacija, naime, smatra da je u pitanju skup propagiranja fašizma i nacionalizma, što organizatori iz Saveza „Rakoci“ odbacuju, ovog puta ne želeći ni da se upuštaju u polemiku sa antifašistima. Na obali Tise viore se mađarska nacionalna znamenja iz raznih istorijskih perioda, predstavljana je mađarska drevna borilačka veština „Barantna“ koju su demonstrirali momci i devojke iz Stare Moravice, održavaju se razna predavanja i tribine, počev od teme demografske situacije u Vojvodini, do slučaja presude mladim Mađarima iz Temerina na ukupnu zatvorsku kaznu od 61 godine i njihovim nadama u pomilovanje. A bilo je tu i reči o južnoslovenskom sukobu 90-tih godina prošlog veka iz aspekta Mađara i predavanja na temu „Vojska staje na cvet“ – o vojnoistorijskoj i diplomatskoj pozadini priključenja 1941. godine takozvanih Južnih krajeva Mađarskoj. Ruku na srce, reč „Delvidek”, koja u na mađarskom označava Južni kraj, iz vremena pre Trijanonskog sporazuma, češće se među akterima „EMI tabora“ čuje od naziva – Vojvodina. Pored mađarske nacionalne himne, mladi su se u petak i subotu opuštali uz ritam tvrdog zvuka grupa koje su prokazane kao propagatori ekstremističkih ideja. Pa ipak, učesnici smatraju da su im na prvom mestu zabava i druženje, a ne propagiranje ultradesničarskih ideja. U svakom slučaju, nema incidenata, a vidno prisustvo policije na „EMI taboru“ ne smeta ovim mladićima i devojkama. Od pet partija vojvođanskih Mađara, samo najuticajnija – Savez vojvođanskih Mađara i najmlađa – Pokret mađarske nade, imaju stranački podmladak. No, mladi Mađari u Vojvodini, najviše u opštinama sa izraženijim ili dominantnim učešćem u strukturi stanovništva, deluju i u drugim nezavisnim omladinskim organizacijama, odnosno civilnim, kulturnim i sportskim društvima. – Savez „Rakoci“ okuplja članstvo u kanjiškoj opštini, pre svega na negovanju nacionalnih tradicija. Imamo i omladinsku organizaciju, jer od 62 člana, skoro trećina su mladi ispod 30 godina. Hvala Bogu da u Srbiji mi Mađari imamo mogućnost da ispoljavamo svoj nacionalni identitet, pa i da organizujemo manifestaciju poput „EMI tabora“. Mogu da primetim da do sada nije bilo nikakvih ekscesa, ne očekujem ih ni do kraja, a saradnja sa policijom je na najvišem nivou. Policija svoj posao radi na pravi način, na evropskom nivou – kaže nam Sabolč Kavai iz Saveza „Rakoci“. On dodaje da nikom ne bi trebalo da smeta to što mađarska omladina može da iznosi svoje stavove i ideje, i da se bavi politikom. – To je svakako dobra stvar, jer se na taj način mogu prezentovati stavovi u svojim strankama, lokalnim samoupravama i drugim institucijama. Tim pre što političke partije sve sviše prihvataju ideje, zalaganja i glas omladine – objašnjava Kavai. Arpad Sabo iz Kanjiže, kojeg smo susreli mimo prostora koji su zaposeli učesnici „EMI tabora“, ipak ukazuje da mladi svoje političke stavove malo teže mogu da predoče, „jer vlast u lokalu drži par ljudi od kojih ne možeš ni loptu da šutneš“. On kaže i da je na nagovor drugara pristupio stranci koja nema nacionalni predznak, nego je socijaldemokratske orijentacije. – Nažalost, kod nas bez politike ne možeš ništa da uradiš, žalosno je ali je tako. Ipak, kao fudbalski trener, nastojim da mlade uputim na pravi put, koliko god to mogu. Trudim se da ih uverim da se trudom može doći do uspeha, ali da to nije nimalo lako, niti to može preko noći bez kontinuiranog rada, zalaganja i dokazivanja. Neli Drenković iz Subotice nam pripoveda da je važno da bude manifestacija gde mladi Mađari mogu da se druže, ali i da se upoznaju sa drugima. Andraš Berenji iz Temerina, pak, u prvom redu ističe da nije član niti jedne partije, niti je aktivan u nekoj civilnoj organizaciji. – Srećom, to što nisam član neke partije nisam osetio, jer sam uspeo da se zaposlim. Završio sam zanat i nije mi trebala partijska, niti druga veza da nađem posao autolimara. Za dobrog majstora nebitna je nacionalnost i stranačka pripadnost. Bitno je da imaš zanat u rukama i da si majstor svog zanata. To treba i poštovati – uverava Berenji. Norbert Tot sa Palića i njegova družina vele da nisu baš za bavljenje politikom, više su za dobro društvo i dobre žurke, te da im je baš zato na „EMI kampu“ ekstra dobro. – Meni je drago da nam država omogućava da možemo da se okupljamo i zabavljamo na ovakvim manifestacijama, kojih bi trebalo da bude još više. Na Paliću se, recimo, održava fastival „Trenčtaun“, u Senti su tradicionalne „Omladinske letnje igre“, novosadski „Egzit“ je nešto posebno… A najbolje je to kada se ne gleda ko je koje nacionalnosti. Moramo biti tolerantni jedni prema drugima i zajedno živeti. Treću godinu dalozim na „EMI tabor“ i bitno mi je samo da prema svima budem čovek, kao i da i mene drugi tako shvataju i prihvataju – kaže Tot. On je, kaže, ponosan što na Paliću i drugim mestima na severu Bačke i Vojvodini, Mađari već dugo žive sa pripadnicima drugih nacionalnosti, ali navodi i da bi trebalo da ima još više multikulturnih i višenacionalnih manifestacija, gde bi se mladi još bolje upoznali i više družili. – Jako puno drugara imam Srba, Hrvata, Bosanaca… živimo i radimo zajedno – naglašava Tot. – Palić nije veliko mesto, svi se međusobno dobro poznajemo, a tako je i u drugim manjim mestima. Trebalo bi da se sa uvažavanjem i tolerancijom živi u svim krajevima Vojvodine i Srbije. Samo to mi se sviđa i prihvatam kao normalno.

(Dnevnik)