Mlad sam, zdrav, mogu sve. Lako obilazim sve što mi stoji na putu. Šta me briga kakav je svet drugih i drugačijih. Hodam, bez osvrtanja!

Mnogi bi, danas, bili spremni da tvrde da prethodno ispisane rečenice oslikavaju stavove većine mladih ljudi u Srbiji, regionu i zemljama Evrope. Da nije tako, razuverili su nas, svojim viđenjima sveta oko sebe, mladi ljudi iz različitih evropskih zemalja tokom sedmodnevnog boravka u Novom Sadu, kojom prilikom su učestvovali na treningu novosadskog Edit centra. Ovaj internacionalni projekat finansirala je Evropska komisija kroz program Erasmus plus i Fondacija Tempus.

Susret trideset petoro mladih iz sedam zemalja Evropske unije – Italije, Nemačke, Rumunije, Estonije, Španije, Hrvatske, Slovačke i iz Srbije -koji je završen juče, odvijao se prethodne nedelje u novosadskom Hotelu „Vojvodina“. Oni su tokom ove omladinske razmene, pod motom „Beyond Incuslion: Film-making/Digital Storytelling“, sedam dana kreirali kratke filmove o sopstvenoj percepciji socijalne isključenosti, siromaštvu, invaliditetu, beskućništvu, migracijama, partnerskom nasilju… Završnim radovima – znalački i sa vrlo mnogo truda, empatije i plemenitosti napravljenim filmovima prikazanim pred novosadskom publikom – prethodile su teorijske i praktične radionice o osnovama stvaranja filma, pisanju scenarija, razvoju digitalnog pričanja, snimanju i montaži prikupljenog materija.

Pomoć u pribavljanju materijala za teme koje su autori izabrali kako bi što bolje i dublje sagledali nevolje socijalno isključenih grupa ljudi , pružili su im predstavnici novosadskih organizacija i udruženja „Živeti uspravno“, „Izađi“ i drugih. Gosti su govorili o svojim iskustvima na teme socijalnog i medicinskog modela invalidnosti, personalnim asistentima, pružanju podrške LGBT zajednici, govoru mržnje, te radu grupe u okviru projekta „Zemlja živih“, akciji „Čepom do osmeha“…

Sliku i informacije kako to izgleda u Novom Sadu i našoj zemlji, a kako u ostalim delovima Evrope kada je reč o socijalnoj isključenosti, učesnici su kroz diskusije podelili među sobom.

– Mladi Evropljani su, koristeći digitalne alate, naporno i požrtvovano radili i napravili kvalitetne video snimke i kratke filmove. Ponosni smo na njihove rezultate i srećni što će preneti iskustva u svoje zemlje i širiti poruke koje su u Novom Sadu videli i usvojili. Pokazali su da umeju da misle, da su oslobođeni predrasuda i puni empatije, da misle da je snaga u zajedništvu i znanju. Svi učesnici naše razmene mladih su imali samo reči hvale za novosadsku ljubaznost i predusretljivost, ali su, u isto vreme bili iznenađeni i šokirani tvrdim stavovima i mnogim predrasuda prema deci prosjacima, Romima, LGBT zajednici… Nisu mogli da zamisle, čulo se u diskusijama, da se tako nešto može desiti u gradu kulture, u omladinskoj prestonici Evrope – iznela je koordnatorka projekta Edit centra Lea Ćatić.

Učenje, rad, posvećenost, znanje – svuda i uvek rešavaju problem, smatra student medicine Vladimir Ercegović iz Splita.

– Dolazim bez predrasuda, hteo sam naučiti, privukla me tema i način rad koji podstiče kreativnost. Da, naravno, slični smo ljudi, ali od razvijenosti zemlje i novca kojim raspolaže i ulaže u rešavanje socijalne isključenosti, kao i svesti ljudi i obrazovanja, mnogo, gotovo sve zavisi. Kada se poredimo, stvar je sličnija u regionu, nego u ostalim delovima EU, osim što je u čitavoj Evropi, na žalost, sve više dece koja prose. Estonija je, na primer, vrlo loš ambijent kada je o brizi za stare reč, ali je slično i u nekim drugim evropskim zemljama. U Španiji je vrlo dobar odnos prema LGBT zajednici, dok Srbija tu, čuli smo, zaostaje… Radovao me zajednički rad sa kolega iz Srbije i Španije, načinili smo film/kolaž o šest grupa marginalizovanih ljudi, pokušali smo da prikažemo priču kroz nešto drugačiji, opušteniji pristup temi – iznosi Vladimir i dodaje da je nameran da, kada se vrati kući, volonterski sudeluje u edukacijama slične vrste, te pokrene srodne akcije.

Kaže da su mu „iskustva iz Novog Sada pozitivna, grad je lep, hrana je ok, onakva na kakvu je navikao, šetnja pored Dunava prijatna, ali se, ipak, ne bi tu kupao“.

Branislava Opranović (Autonomija)