Misteriozna curenja na gasovodima Severni tok 1 i 2, koji su bili u žarištu energetskih tenzija između Moskve i Zapada u jeku ruske invazije na Ukrajinu, postavila su pitanje moguće sabotaže.

I dok stručnjaci postavljaju pitanje ko bi mogao imati koristi od namernog oštećenja ruskih gasovoda u trenutku kada kroz nijedan od njih nije prolazio gas, incidenti su još jedno upozorenje na tešku zimu koja čeka Evropu bez ruskih energenata, pišu svetski mediji.

‘Krajnje neverovatno’

Danske vlasti saopštile su da su na tri cevovoda s gasom ispod Baltičkog mora zabeleženi ogromni padovi u pritisku, ukazuje Politiko (Politico).

Prema danskoj Pomorskoj upravi, do dva curenja gasa je došlo blizu dvocevnog gasovoda Severni tok 1 severoistočno od danskog ostrva Bornholm, i do još jednog blizu gasovoda Severni tok 2 kod jugoistočne obale tog ostrva. Procenjuje se da je do curenja došlo na dubini između 60 i 70 metara.

Južno od Bornholma danske vlasti su uspostavile zabranjenu zonu plovidbe prečnika pet nautičkih milja, uz upozorenje da su curenja opasna.

Severni tok 2, iako nije u funkciji, bio je napunjen sa 117 miliona kubnih metara gasa – u vrednosti od 213 miliona evra po sadašnjim cenama – kako bi se pritisak u gasovodu podigao na 300 bara da bi gas mogao da krene da teče od Rusije ka Nemačkoj, pre nego što su vlasti u Berlinu stopirale izdavanje dozvole za gasovod posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Na ulasku na nemačko kopno, pritisak u cevovodu je bio sedam bara, saopštio je nemački regulator u ponedeljak, 26. septembra.

Paralelni gasovod Severni tok 1, s kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, otvoren je 2012, ali je Rusija prestala da šalje gas u Nemačku, navodeći kao razlog radove na održavanju. Nemački političari su potom optužili Kremlj da izmišlja popravke kako bi se osvetio zbog podrške Evropske unije Ukrajini.

Budući da su bile potrebne nedelje da se Severni tok 2 napuni tom količinom gasa, brzina pada pritiska, praktično preko noći, ukazuje na mogućnost velikog curenja, a ne na nekakav pokušaj Rusije da vrati zalihe gasa, reklo je za Politiko nekoliko zvaničnika koji su tražili da ne budu imenovani.

„Čini se krajnje neverovatno da se istovremeno dogode curenje na dva različita cevovoda. Zato mislim da bi trebalo da pretpostavimo da je bilo namera da dođe do ovih curenja„, rekao je Mateuš Kubiak (Mateusz Kubiak) iz konsultantske kuće Esperis iz Varšave, dodajući da nema smisla da Zapad ili Ukrajina sabotiraju gasovode pošto kroz njih gas nije ni išao.

Novo upozorenje na tešku zimu u Evropi

Operater gasovoda Severni tok prijavio je u utorak, 27. septembra, „neviđenu“ štetu na sistemu, što je povećalo sumnje u sabotažu pošto su misteriozna curenja izazvala nagli pad pritiska na tri podvodne cevi, ističe Vašington post (The Washington Post).

„Šteta koja je nastala u jednom danu istovremeno na tri linije morskih cevovoda sistema Severni tok je neviđena“, saopštila je kompanija Nord strim AG (Nord Stream AG) u saopštenju poslatom ruskim državnim medijima.

Oštećenja na tri gasovoda, kako ocenjuje Vašington post, poslala su još jedan znak upozorenja da Evropa mora da se sprema za tešku zimu bez pouzdanog snabdevanja ruskim gasom.

Operater Severnog toka je u saopštenju naveo da je „nemoguće proceniti“ kada će gasovodi biti popravljeni. Rusija je ranije ovog meseca obustavila snabdevanje Severnim tokom 1 navodeći tehničke probleme i optužila Zapad da odbija da obezbedi turbine potrebne za popravku.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je ruska vlada „izuzetno zabrinuta“ zbog oštećenja.

„Ovo je veoma alarmantna informacija, ima oštećenja u cevi u danskoj ekonomskoj zoni, još nije jasno kakva“, rekao je Peskov novinarima i dodao da „ova situacija bez presedana treba hitno da bude rešena“.

Portparol Evropske komisije rekao je da zvaničnici znaju za curenja i da su u kontaktu s vlastima zemalja povezanih s ruskim gasovodom. On je dodao da problemi u gasovodima Severni tok 1 i 2 neće uticati na bezbednost snabdevanja gasom u Evropskoj uniji, ali da vlasti prate situaciju.

Sumnje u prljavu igru

Dok Švedska i Danska pokreću istragu o problemima u oba Severna toka koji su bila u centru energetske krize između Rusije i Evrope, curenja postavljaju pitanje moguće sabotaže, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Analitičari su sugerisali da će vlasti, iako će biti obazrive, skoro izvesno izraziti sumnju u prljavu igru.

„Pošto su oba cevovoda i dalje pod pritiskom i imaju kapacitet da provode dnevno oko 165 miliona kubnih metara fosilnog gasa s puno metana, curenja ove veličine predstavljaju potencijalno ozbiljne rizike po bezbednost i životnu sredinu„, rekao je Hening Glojstin (Henning Gloystein) iz Eurazija grupe (Eurasia Group).

On je istakao da su cevovodi veličine Severni tok napravljeni tako da se spreče slučajna oštećenja, ukazujući da se sastoje od debelih čeličnih cevi obloženih betonom.

S druge strane, curenje na cevima Severnih tokova dogodila su se uoči otvaranja novog gasovoda između Norveške, koja je sada najveći evropski snabdevač gasom, i Poljske.

Energetski analitičari kažu i da nije jasno ko će imati koristi od curenja u vreme kada nijedan od gasovoda nije radio, navodi Fajnenšl tajms.

„Brojna curenja u nizu očigledno postavljaju pitanje kako bi to mogla biti slučajnost“, rekao je Tom Marzec-Manser iz konsultantske kuće ICIS. „Ali, curenje na Severnom toku 2 je veoma blizu novog baltičkog gasovoda koji će prvi put doneti norveški gas u Poljsku kada se otvori ove nedelje, tako da postoji neka snažna simbolika. Kad je reč o izvozu gasa u EU to je nova zora za Norvešku i sumrak za Rusiju“.

Eksplozije i optužbe

Nakon što su danski seizmolozi saopštili da su se pre curenja dogodile podvodne eksplozije, Ukrajina je optužila Rusiju da je izazvala curenje „terorističkim napadom“, ukazuje BBC.

„Nema sumnje da su to bile eksplozije“, rekao je Bjorn Lund iz švedskog Nacionalnog seizmološkog centra.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da je reč o „činu agresije“ prema Evropskoj uniji, navodeći da Rusija želi da pred zimu izazove paniku.

Podoljak je pozvao Evropsku uniju da poveća vojnu podršku Ukrajini. „Najbolji odgovor i bezbednosna investicija su tenkovi za Ukrajinu. Posebno nemački“, rekao je on.

I drugi evropski lideri su, navodi britanski javni servis, izneli ideju da je šteta na gasovodima namerno naneta.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki (Mateusz Morawiecki) za curenje je okrivio sabotažu i rekao da je to verovatno povezano s ratom u Ukrajini.

Danska premijerka Mete Frederiksen (Mette) je rekla da se mogućnost sabotaže ne može isključiti, ali da je prerano za zaključke, premda je teško zamisliti da bi višestruko curenje moglo biti slučajnost.

U nepotvrđenim izveštajima nemačkih medija navodi se da vlasti ne isključuju napad na podvodnu gasnu mrežu, ukazuje BBC, dodajući da je Nemačka, pored Danske i Švedske pokrenula istragu o incidentima.

‘Ko će profitirati’

I Rojters (Reuters) ističe da misteriozno curenje u ruskim podmorskim gasovodima izaziva sumnje u Evropi, dok eksperti, kao i Rusija, kažu da se ne može isključiti mogućnost sabotaže.

Gasovodi Severni tok 1 i 2 bili su, kako navodi Rojters, u žarištu eskalacije energetskog rata između evropskih zemalja i Moskve koji je pogodio velike zapadne ekonomije i izazvao skok cena gasa, zbog čega je pokrenuta potraga za alternativnim izvorima energije.

„Postoje neke indicije da se radi o namernom oštećenju“, rekao je evropski bezbednosni izvor, dodajući da je još prerano da se donesu zaključci. „Morate postaviti pitanje: ko će profitirati?“

Iako nijedan od cevovoda nije pumpao gas u Evropu u vreme kada je otkriveno curenje, incidenti će, ukazuje Rojters, potopiti svaku nadu da bi Evropa mogla da dobije gas preko Severnog toka 1 pre zime.

Rusija je smanjila isporuke gasa Severnim tokom 1 pre nego što je potpuno obustavila isporuke u avgustu, kriveći sankcije Zapada za tehničke probleme. Evropski političari optužili su Moskvu da to koristi kao izgovor da bi prekinula snabdevanje gasom.

Jakub Godzimirski, istraživač na Norveškom institutu za spoljne poslove specijalizovan za rusku energetsku politiku, rekao je da curenja mogu biti posledica tehničkog kvara, ali da je moguća i sabotaža.

Norveška agencija za naftnu bezbednost (PSA) pozvala je 26. septembra naftne kompanije da budu na oprezu zbog neidentifikovanih dronova koji su uočeni blizu norveških morskih naftnih i gasnih platformi, upozoravajući na moguće napade.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)