Sloboda medija u Srbiji je na „najnižem istorijskom nivou“, sa upotrebom špijunskih softvera za zastrašivanje novinara i neadekvatnom reakcijom policije i nadležnih institucija.

To je ocenila misija u okviru Saveta Evrope za utvrđivanje činjenica o stanju bezbednosti novinara u Srbiji.

Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara Atila Mong zatražio je da se obezbedi pravda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije nakon 27 godina, da se hitno zaustave sve vrste neprijatljske retorike, ugrožavanja i zastrašivanja novinara.

„Vlasti a naročito policija, ne prihvataju stepen u kome se ovakve stvari dešavaju, policija i sve druge snage treba da dobiju jasna uputstva da štite i da ne napadaju novinare, voleli bismo da se disciplinski slučajevi zaista izvedu i da prestanu napadi na novinare“, kazao je Mong na konferenciji za novinare kod Spomen-table na mestu ubistva Ćuruvije u Beogradu.

Dodao je da vlasti treba da „prestanu sa upotrebom špijunskog softvera“ i da istraže sve navode prethodnih slučajeva korišćenja takvog softvera, da obezbe pravovremeno imenovanje članova Saveta Regulatornog tela za elektornske medije (REM) i da funkcija Ombudsmana javnog medijskog servisa bude funkcionalna i nezavisna, kao i da se uvedu zaštitni mehanizme za zaštitu novinara od SLAPP tužbi.

Predstavnik organizacije Reporteri bez granica Pavol Salai kazao je da je sloboda medija u Srbiji na najnižem istorijskom nivou i pozao predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić, sa kojom su održali juče sastanak, da prestane sa verbalnim napadima koje upućuje novinarima.

„Mi smo čuli da ona nije u potpunosti svesna veličine i jačine intenziteta napada na novinare, mi smo nastojali da je obavestimo o tome, poslaćemo joj još informacija, međutim da bismo verovali u ono što je ona rekla, neophodno je da pošalje jasan signal, a taj signal bi bio da se osude, svi napadi na novinare“, kazao je Salai.

Dodao je da se obavezala da će biti više odgovora na upozorenja platforme Saveta Evrope i ocenio da bi odgovor na pojedinačna upozorenja bio prvi znak da Srbija ima nameru da reši ta pitanja i prvi korak ka povratku poverenja i otvaranju dijaloga.

Predstavnik Međunarodnog instituta za štampu Džejmi Vajsman kazao je da je kultura nekažnjivosti napada na novinare prisutna u Srbiji i dodao da je to posledica neformiranja Saveta REM-a.

„Srbiji treba Savet REM-a koji je transparentan, pluralističan i pre svega nezavisan, ti principi se ne mogu pregovarati, dok ne postoji Savet REM-a, to je nešto što osporava i sprečava dalji napredak Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji“, izjavio je Vajsman.

Predstavnica Asocijacije evropskih novinara Marija Čereševa kazala je da na sastanku sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova nisu bili informisani da je došlo do slučaja da policajac odgovara za napade na novinare ili za propust u delovanju, i dodala da policija sve manje reaguje na pozive tužilaštva.

Navela je da sve manji broj novinara odlučuje da prijavi incidente vlastima, što je ocenila kao nedostatak poverenja u institucije, i dodala da postoje novi vidovi pretnji upućenih medijima i novinarima.

„Osim fizičkih napada, verbalnih pretnji i blaćenja primetili smo nove vidove pretnji, to podrazumeva upotrebu špijunskog softvera koji se instalira u telefone i, prema našim saznanjima, bilo je nekoliko ovakvih slučajeva, kao i sajber napadi na veb sajtove i socijalne mreže pojedinih medija u Srbiji koje su osetljive na takve stvari“, izjavila je ona.

Misija u okvira Saveta Evrope u kojoj su učestvovale međunarodne medijske organizacije nalaze o stanju medija u Srbiji će uputiti institucijama u Srbiji, ali i Savetu Evrope, Evropskoj uniji i OEBS-u.

(Beta)