Na instagram profilu „buducnostsrbijeav“, Aleksandar Vučić je najavio da će u sredu posetiti Priboj, zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije Milanom Mojsilovićem. U objavi je navedeno da će oni to učiniti kao bi “spustili narasle međunacionalne tenzije, preduzeli neophodne i konkretne mere u vezi sa tim i obezbedili punu sigurnost za sve građane naše Srbije“.

Zanimljivo je da Vučić smatra kako je smirivanje međuetničkih i međuverskih netrpeljivosti jednostavan politički poduhvat i da se napetosti lako mogu rešiti jednom posetom državnih funkcionera. Izgleda da je i sam Vučić poverovao u tvrdnje režimskih medija da je svemoguć. To nije čudno, autoritarni vladari često i sami postaju žrtve vlastite propagande.

Etničke tenzije na Balkanu su najkomplikovanije i najopasnije društvene pojave. Lako nastaju, a najčešće su decenije potrebne da bi se one umirile. Iskustvo ratova devedesetih o tome svedoči. Zbog toga je zadatak svake odgovorne vlasti da ne podgreva nacionalnu i versku mržnju i da je sistematskim merama suzbija. U Srbiji, kao i u drugim državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije, to, uglavnom, nije slučaj. Šovinizam predstavlja neiscrpan resurs koji parazitske političke i intelektualne elite koriste da stiču moć i uticaj u svojim društvima

U nastojanju da se dodvori svima, da pridobije glasove i nacionalista i evropejaca, Vučić se pokroviteljski odnosi prema desničarskim aktivistima koji oslikavaju murale sa likom Ratka Mladića. Bošnjacima u Srbiji to je jasna poruka. Lik srpskog generala osuđenog za genocid za njih je jednako zastrašujući kao ustaški simboli za Srbe u Hrvatskoj. Faktička zaštita koju vlast u Srbiji pruža onima koji veličaju Ratka Mladića osokolila je i one policajce u Priboju koji su pevali “Oj, Pazaru novi Vukovaru/ oj, Sjenice nova Srebrenice”, kao i druge počinioce skorašnjih incidenata.

Takvo postupanje Vučića je katastrofalno ne samo za pripadnike manjina nego i za državu. Eventualno izbijanje sukoba u Sandžaku i njegovo perlivanje na opštine u kojima Albanci čine većinu ozbiljno bi ugrozilo stabilnost Srbije. Međunacionalni sukobi mogli bi dovesti do krize koju naša država ne bi bila u stanju da reši. Tada lako može doći do njene internacionalizacije, zbog koje će Srbija ponovo ostati kratkih rukava. Konflikti bi se varovatno prelili i na Crnu Goru.

Na žalost, Vučiću to nije jasno. On misli da svoju političku poziciju može očuvati šibicarskim trikovima: prvo podstakne sukobe, a onda ih trijumfalno rešava.

Svaki ozbiljan političar mora znati da postoje crvene linije koje se nikako ne smeju preći. Na Balkanu su međuetnički odnosi najosetljivija tema. Svaki pokušaj da se potpirivanjem sukoba postigne neka mala politička korist završiće se katastrofom.

Vučićeva sutrašnja poseta neće rešiti napetosti u Priboju. Izgleda da mu to nije ni cilj, budući da će mu u pratnji biti Vulin, koji prednjači po zapaljivim izjavama koje podstiču tenzije u regionu.

Ipak, postoji jednostavan način na koji Vučić može odlučujuće doprineti smirivanju napetosti između Srba i Bošnjaka. Dovoljno bi bilo da pre nego što ode u Priboj lično prekreči mural sa likom Ratka Maladića koji sa nalazi u Njegoševoj ulici u Beogradu i da taj čin prenose direktno sve televizije sa nacionalnom frekvencijom. To bi bila ne samo ”jaka poruka” već i jedino moguće odgovorno političko ponašanje predsednika Republike Srbije. Požar u Sandžaku, kako ovaj deo Srbije nazivaju Bošnjaci, ili u Raškoj oblasti, kako ga zovu Srbi, gasi se u Beogradu. Tamo je potpaljen.

Ali, naravno, taj film nećemo gledati.

(autor je politikolog iz Zrenjanina)