Došla je nova vlast nakon izbora u Novi dvor na Andrićevom vencu i bezmalo svi su zbunjeni – frka oko Vlade se zahuktava.

Uvek je to tako u Srbiji i neka istorijska prisećanja su nužna, posebno za mlađe ljude. Bili su izbori, otišao je Boris Nejaki Tadić, a zaseo je vojvoda Toma Nikolić – da, on ima čin vojvode koji je dobio na Romaniji devedesetih godina. A čin mu nije oduzet niti to ko može, jer po zaveštanju vojvode Momčila Đujića – u vezi s V. Šešeljem – čin se skida zajedno sa glavom. Liči na šalu, ali šala nije – bilo je tako i sve je zabeleženo.

A ovo sada oko ovih izbora, kao da su poslednji. Kada su stvarali prvu Jugoslaviju – zvala se SHS – potpisivanju “sekcija” – to su katastarski delovi granice maksimalno precizno – obavljala je Jugoslovenska delegacija u kojoj je bilo uglednih slovenačkih, hrvatskih i drugih pravnika, a na čelu je bio N. Pašić. Ono što se potpiše konačno je i menjati se ne može. Kada je Pašić potpisao jedan deo, počeo je da viče poznati slovenački pravnik Pepeluh – Ali, gospodine predsedniče, vi potpisaste – vikao je on – Pa, šta kolega tako ide. – Ali, predsedniče, moje rodno selo ostade u Austriji u Koruškoj, vikao je gnevno Slovenac – Smirite se, kolega, pa nije valjda ovo poslednji rat, biće toga uskoro. Tako i biva, tako je i bilo.

A ovi sada, kao da su ovo poslednji izbori. U tom smislu se valja prisetiti i komunista pod Titom – organizovali su izbore i imali i “ćoravu kutiju”, ali su narodu pošteno rekli – to je to i više nema izbora. Kasnije su i oni evoluirali i negde već sredinom sedamdesetih imali su više kandidata na listi – naravno, svi su bili iz jedne Partije. I tada su pošteno narodu rekli – imate više kandidata, pa birajte slobodno, no kod nas nema često izbora, mi to tako radimo i narod se pomirio. Ovo sada je – da ponovimo – kao da su ovo bili neki poslednji zibori. Halabuka oko Vlade, ko će s kim i ko s kim neće, pa će posle da hoće… Dogovoriće se oni i deliće plen kako je vazda i bilo u Srbiji. Menjaće se tako da sve ostane isto – ako se neko čudo ne desi. Buka u Beogradu je tolika da se i svet zainteresovao – a izbora će još biti i ovo nisu valjda poslednji iako se mnogi ponašaju da su poslednji.

Vojvoda Toma N. se nameće kao pomiritelj i hoće sada sa svima kao da uvek i nije mogao sa svima. Bio je radikal, pa se presvukao, ali on ostaje vojvoda. Mnogi se prisećaju njegovih misli o pokojnom Z. Đinđiću, i tako dalje. Mnogi su “ubrzano” počeli da zaboravljaju, jer vlast je vlast. Starog šefa države Borisa Nejakog Tadića sada kude i oni koji su mu do jučer skute celivali i himne mu pevali, a on je pohitao u Patrijaršiju kod patrijarha privatno, valjda da vida rane i preboli poraz. Oko sebe je imao Nejaki Boris Tadić i one koji su ovo pripremali i koji su se ućarili ogromno. Ništa novo – kad se vlast menja, to drugačije i ne ide.

Zagonetno se drži novi Gospodar Toma N. i daje izjave koje se mogu čitati i ovako i onako – i kod nas i u svetu.

A Borisa Nejakog Tadića istinski je podržao vojvođanski prvak B. Pajtić i sada ništa ne traži za sebe. Nešto retko u Srbiji. Vojvodina je zadržala kontrolu nad Skupštinom i Vladom. I sada će o Vojvodini odlučivati novi gospodar u Novom dvoru koji su srpski kraljevi službeno zvali Kraljevski konak. Vojvodu Tomu N. već najavljuju kako srpskog Putina – tako se izrazio narodni Velja Ilić – i on je krenuo u Moskvu da se s Putinom sretne “oči u oči”. Nosi i darove, javljaju novine, a da li će se Gospodar u Kremlju tim darovima obradovati ostaje da vidimo. Zovu ga u Brisel naravno, no i to ćemo tek videti.

Za sada je važno sastaviti Vladu. Ima mnogo onih koji bi hteli mesto Premijera, jedino se B. Pajtić u ovoj gužvi još oglasio nije – a ima i on pravo sa svojim rezultatima koje je dobio za Borisa Nejakog Tadića. Ne ide to lako, jer Vladu će sastavljati Toma N. i ko zna ko još iz sveta, a ni Istoku ni Zapadu nije svejedno ko će biti predsednik Vlade. Ono o Tominoj diplomi je bilo šala. Za vlast nije potrebna diploma – neki tamo D. Ćosić nema diplomu ni kalemarskog smera poljoprivredne škole, a bio je šef države SCG. I taj će se pitati ko će biti ko, jer pitao se i kada je B. Nejaki Tadić bio biran za šefa države. Srbija je velika tajna među ratnicima i među šljivama. Pisac ovog zapisa nije ni prorok, ni vidoviti analitičar, ali se pita samo jedno – ko god da dođe biće novi – stari političar ili istari – novi političar. Stoga je nerazumljiva ova halabuka i sve ovo u šta je umešana čak i Crkva. U nekoj tamo Francuskoj nije se oglasila Biskupska konferencija Francuske i sve je prošlo kako valja. Zlobnici kažu da mi Srbi koliko god bili česti izbori, uvek pogrešno glasamo, no to će se tek videti. Nisu ovi izbori smak sveta i poslednji. Biće još izbora i neka i uži deo Srbije i Vojvođani vide kako će glasti.

Toliko u zapisu ovom, tek da se naglasi da nema potrebe za ovolikom mukom – halabukom, jer biće još izbora.

(Autonomija)