Izbori su završeni i Srbija je pripala lideru SNS Nikoliću master Tomislavu, a u Vojvodini DS i LSV imaju i skupštinu i vladu.

Ovde su nužna neka objašnjenja, a poneko istorijsko je uzgredno, jer i ne može se sve tumačiti istorijskim ključem. Negde početkom 1903. sve je u svojoj moći činila srpska radikalija – sa legendarnim Pašićem – da uništi dinastiju koja se bila javno opredelila za Evropu i za Srbiju udaljenu od Rusije. Uspeli su, i kada su oficiri-banditi sasekli noževima kralja i kraljicu, radikali su sa naprednjacima formirali vlast, jer su se i onda bili pocepali – na radikale i naprednjake. I kralj na krvavom prestolu okretao se Rusiji. Svi su se samo presvukli, jer radikali to znaju kako se radi – to je istorija. Mučna i dosadna, ali se ponavlja i tu smo gde smo.

Ovi rezultati sada zaslužuju tumačenja i tu ćemo ponuditi neke paralele drugačije vrste, utemeljene na faktima Srbije i Vojvodine.

SRS je nestala, ali su presvučeni radikali pod imenom SNS odlučili izbore. Master Toma, zvani od milja Grobar, i doktor K, zvani Različak, tu su gde su i godinama bili. Istina, prvi je bio i na ratištima u Bosni, i kao Vojvoda i u hrvatskoj, a drugi je bio čak i prvi ministar u vladama raznim ili predsednik. Čak i u vreme pokojnog Z. Đinđića. Sada su uoči ovih izbora sklopili bili i neki sporazum i evo pobednici su – već se čuju i u istom su pobedničkom kolu. Biće tu još bratije i vojvoda. Još se istina ne zna kako će Dačić jer – opet je tako – u njegovim rukama su sada – i nož i pogača. Ovde mnogo toga zavisi od presvlačenja, posebno ako se ono obavi na vreme. Ostalo je već rečeno: dični Srblji, kada treba da biraju između dva zla, obavezno izaberu oba. Jer na ovim izborima Srbija nije kažnjavala samo B. Tadića, niti je samo nagrađivala T. Nikolića.

Sve je kao i uvek – i kao za inat šaljivdžijama – mnogo složenije i mnogo dublje od površnog pogleda na rezultate izbora.

Za razliku od centralne Srbije, ovo u Vojvodini je nešto jasnije i tu ćemo eventualne čitaoce poštedeti istorije. Vojvodina je dala glas za dušu Srbije i kako bi je spasla radikalsko-naprednjačkog talasa za koji se još ne može reći koja će mu snaga biti. Vojvodina tako spasava – reči zvuče možda patetično – Srbiju i pokazuje joj put ka EU. Nismo sigurni da li će master Toma G. baš voditi u Evropu, ali znamo da su Vojvođani još jednom potvrdili da drugim putem neće. To je najvažnije, a ono o Tominoj diplomi razumeti valja kao šalu – diplome se danas mogu kupiti bukvalno na pijaci. Vojvođanski prvaci koji su ovako prošli na izborima nemaju problema sa diplomama, ostaje da vidimo koliko će imati snage da urade nešto i za sebe i za dušu Srbije. Na političkoj pijaci vrednosti i cene su promenjive kategorije. Zanimljivo će biti kako će se snaći manjinske stranke, jer Vojvodina je bogata ne samo rodnim poljima već i mnoštvom naroda koji tamo žive, kojima je Vojvodina sudbina u istoriji bila. Nije za potcenjivanje ni crkvena situacija u severnoj pokrajini. Bune se neki građani i među njima i vernici protiv preosvećenog vladike bačkog Irineja. Ne ulazimo u neke prognoze tog spora ni u ishod njegov, ali valja imati na umu da moć vladike bačkog – koji je i zvanični spiker SPC – ne stoji samo na novosadskom stubu, već i na onom stubu u Beogradu. Njegova braća arhijereji sabrani na Saboru u Beogradu još nisu odlučili šta će i kako će sa mitropolijom beogradsko-karlovačkom. Hoće li je deliti u procesu arondacije ili neće. I od njih sada zavisi sve to nakon izbora i u Srbiji i u Vojvodini. Rezultati su poznati i valjalo bi se nad njima zamisliti. To je važno i za Srbiju i za Vojvodinu. A naš prijatalj lider SPS i agilni privrednik u okviru NIS-a je vojvođanski „kadar“. A od NIS-a i sličnih ekonomskih magnata koji donose dobit državi – i koji posluju i sa Rusijom – zavisiće da li nas čekaju godine mršavih ili godine debelih krava – po onoj ljupkoj biblijskoj priči o Josifu i faraonu. Situacija dakle ni u Vojvodini baš ružičasta nije.

Ko zna neće li u tu biti onog „presvlačenja“ među političkim liderima i velikodostojnicima svih fela. Kako god bilo, ovo što objavljuju B. Pajtić i N. Čanak uliva neku nadu i Srbiji i Vojvodini. Posebno Vojvodini u Srbiji. I naravno, i Srbiji s Vojvodinom. Bivalo je svakojako – zanoći neko kao radikal, osvane kao naprednjak, ili neko kao autonomaš, a osvane kao centralista.

Presvalačenje u politici je fenomen koji zaslužuje poseban traktat posebno u našim balkanskim prilikama.

(Autonomija)