Izbori su završeni i u Srbiji u celini i u Vojvodini, o čemu su mediji uredno obaveštavali. Koju reč o izborima u Vojvodini valja reći.

To, naravno, nije jednostavno, jer Vojvodina ima dva neka sistema izbora i mora se sačekati rezultat. Mnogo je u Vojvodini naroda, a po tome je AP i u svetu poznata. Nakon ovih izbora nešto je jasnije u pogledu zbivanja u pokrajini. Nadmoć je na strani DS, a LSV se prepoznaje kao respektabilna snaga. Njen lider N. Čanak je tokom kampanje pokazao obilje svojih talenata na instrumentima koje koristi – sa divljenjem smo to pratili – a i politička umešnost mu nije manjkala. Šta će dalje biti sa vojvođanskom autonomijom, videćemo, ali to odavno u mnogo čemu zapinje – nadležnosti se sporo prenose na vojvođansku autonomiju, a nema malo i onih koji ih spore.

Tu ima iznenađenja i bilo ih je uvek. Nedavno je prvak SNS Toma N. bio u Novom Sadu i dao čuvenu izjavu koju smo svi zabeležili. Vojvodina je po njemu – a sreća mu se evo osmehnula ne baš kao I. Dačiću – “lokomotiva koja treba da vuče Srbiju prema EU”. Tako smelu izjavu nismo uočili često iz redova DS i neke druge partije i, ruku na srce, dobro je rečeno. Neki nas uveravaju da je to bila šala, da od toga nema ništa i da će sam Toma N. promeniti mišljenje. Možda – ali nama, umornom putniku kroz balkanska politička bespuća nije do šale u ovim našim zapisima iz palanke. Uostalom, ovde je Nečastivi odavno odneo svaku šalu.

Rezultati koje imamo pred očima u svemu nam daju pravo da postavimo još neka pitanja – a tih se pitanja uglavnom svi klone. Odakle to da prononsirani nacionalista – donedavno radikal – daje takve autonomaške izjave. I drugo, da li će on to ponoviti negde sada nakon svojih slavodobitnih rezultata, i odakle to da takve izjave ne daju prvaci iz DS, odnosno i kada nešto slično kažu, to se ne čuje daleko i – po svemu sudeći – ne znači mnogo jer u politici se najčešće jedno govori, drugo misli, a treće čini. Svuda je to tako.

Postoji još jedno pitanje nakon izbora, a tiče se političkog pokreta koji nastupa pod imenom “Dveri”. Njihovi su prvaci tokom kampanje uporno ponavljali da će biti “pravo iznenađenje izbora”, ali je ispalo malo drugačije. U centralnoj Srbiji nisu najbolje prošli, ali uspeli u da uđu novosadski parlament i zamalo i u vojvođanski. Onaj ko poznaje program ovog pokreta i ko ga je bolje proučio, zna da se oni baš ne pretežu u borbi za autonomiju Vojvodine – njima bliski govore da je to oko autonomije separatizam. Zbunjeni lično nemamo neki jasniji odgovor, ali je tako kako je i istinoljubivi mediji tako govore.

Šta će politički prvaci učiniti nakon pobede koju su zabeležili na izborima – i N. Čanak i drugi – to ne znamo i skoro doznati nećemo.

Ne znamo mnogo o političkoj delatnosti Ištvana Pastora, koji je na izborima relativno solidno prošao, ali moramo pomenuti neke njegove stavove. Vojvodina je u Srbiji i po Ustavu je autonomna jedinica. Šta će biti, ne znamo. Ipak je – to smo razumeli kod pomenutog mađarskog prvaka – zaslužila i neku zvezdicu, ako ne fusnotu, kakvu ima južna pokrajina, ali ni o tome mnogo ne znamo dok se ne stiša euforija pobednika i tuga gubitnika na ovim izborima. Posebno dok se ne okonča drugi krug odnosno dok ne saznamo – po drevno običaju kod nas – čija će nana crnu da prede.

Rekosmo, do šale nam nije, ali se pitanja moraju jasno postaviti i na ta pitanja ponuditi neki odgovor – valjan, održiv i uverljiv. No, s političarima se nikada ne zna na čemu smo. Danas kažu jedno, sutra drugo, odnosno prekosutra treće i tako u nedogled. Uverljivo deluje Pajtić iz DS, a ona lepa, agilna A. Jerkov ostavlja utisak. Nevolja je što su birači pred kutijama bili nekako zbunjeni, kao da nisu znali šta će sa kutijama i sa sobom samima. Nije mnogo jasno zbog čega su oni iz “Preokreta” u izborima ponudili nekako “mršav” rezultat, a pokret su razumnih ljudi. Izgleda nikom mnogo ni stalo nije do ideja u opštem potonuću svih tablica vrednosti. To se oseća i u Evropi. I Francuzi su uz mnogo oklevanja sa dosta malom razlikom videli prednost socijaliste Olanda, iako i deca znaju za onih pet velikih vrednosti koje su francuski socijalisti – od Žoresa do Gi Molea i F. Miterana – dali francuskom društvu koje stoje i ostaju i kada socijalisti izgube izbore. To su civilizacijska dostignuća, ali u Srbiji i u Vojvodini nema levice, jer su naši socijalisti – od Miloševića do I. Dačića – na desnici i to onoj najratobornijoj.

Vreme će brzo pokazati ko su ovi pobednici što sada slave i kuda će nas povesti – da li u EU ili u neku zemlju Nedođiju.

(Autonomija)