U trenucima kada SNS nastupa i njen uvaženi prvak T. Grobar vidi sebe kao prvog čoveka Srbije – a vide ga i mnogi drugi – nije lako onima u DS, ali ni Vojvodini i njenim građanima svakako. Na taj problem je odlično – kao i uvek – ukazao drugi čovek LSV-a B. Kostreš. On je kazao mnogo toga o političkom stanju u Vojvodini nakon đurđevdanskih i važnih izbora s proleća. On se, kao i većina nas, boji naprednjaka i podseća da samo DS može da bude brana od presvučenih radikala čiji kobni program godinama znamo. Opasnost je u “prelivanju glasova”, a to je u Srbiji istorijska pojava, naravno i u Vojvodini. Još se svakako ne zna čiju će korpu glasovima ispuniti građani i kome će se teko prelivati da će tim glasovima trgovati – ali problem je dobro uočen. Svi su ovde skloni dolivanju i prelivanju, a od toga nije imuna ni LSV, a naprednjački prvak T. Grobar je – za svaki slučaj – prilikom nedavne posete Novom Sadu sročio himnu vojvođanskoj autonomiji, koja će sigurno ostati u antologiji političke hipokrizije. Svi će ovde dolivati nekom u čašu – ta kombinatorika je velika politička tajna ne samo Balkana – i nije neobično ako i legendarni autonomaši budu nešto slično činili, jer i oni su godinama nekom dolivali dok su njima odlivali šakom i kapom.

Tačno je ovo o čemu B. Kostreš govori, ali se još ne zna kako će se postaviti građani Vojvodine i koliko će njih apstinirati, jer ima i takvih kojima je prevršilo sve ovo sa obećanjima koja se ne ispunjavaju – to je ozbiljan problem u Srbiji inače. Ko sve nije obećavao i ko sve u tome nje bio dosledan. Ko sve nije obećavao vraćanje nadležnosti po Ustavu i ko sve nije potom zaćutao. Bilo kako bilo, to čudno prelivanje na koje podseća drugi čovek LSV ostaje ključ koji je do sada mnoge političke brave otvarao – a mnoge i zatvorio zauvek. Valja uzeti u obzir sve ovo uz neke opaske, jer još ne znamo rezultate izbora, a većina se dala u potragu za premijerom ili za prvim čovekom Srbije i Vojvodine. Građani još ćute – do izbora i ukidanja izborne tišine.

Kostreš uvodi u tu igru i poznate ličnosti sa vojvođanske političke scene – N. Čanka i A. Jerkov.

“Ostavili smo Čanku da razmisli do početka izborne kampanje da li će se kandidovati za premijera Vojvodine” – ističe B. Kostreš. Tada, upravo u tom periodu, može započeti onaj proces prelivanja i dolivanja i tu se tek ne zna šta će biti, nije lako staviti ruku u vatru ni za koga u ovom momentu. U igri je i mlada – to joj neki vide kao nedostatak – A. Jerkov, inače obrazovana i veoma lepa dama. Onako, prava Vojvođanka. I tu smo pred enigmom, neće li ona u nekom času naliti, pa i preliti ili će neko njoj. Ona je viđena kao prva dama glavnog grada, odnosno administrativnog centra Pokrajine. Ima ona i znanja i umeća za taj posao, ali ni gradonačelnik I. Pavličić nije za potcenjivanje. On se – podsetimo na to – nije snašao na Keju za vreme pomena žrtvama racije iz 1942. godine, no nije jasno kako će se lepa A. J. snaći pred sledeći nalet vladike preosvećenog Irineja. Njemu nije lako izaći na crtu. Vladika se pita već koliko naroda drži post i da li čelnici Vojvodine poste i to ne samo oni iz partijskih odbora u Turiji, već redom. Da li će B. Pajtić biti “agresivniji” ili neće, sve to zavisi od procesa pomenutog prelivanja i dolivanja. Ono o lepoj A. J. da joj godine “smetaju” nije u ovom momentu ozbiljno – mladost i lepota nikada ne smetaju. A Vojvodina, bogu hvala, i jedno i drugo ima, i vreme je da mladi dođu i da se započnu neku politiku bez dolivanja i prelivanja – naravno, glasova na izbornim mestima i van njih. Valja razmisliti i o tome da je mnogim građanima dosta prelivanja i obećanja – nekima je čaša puna drugih problema dok vejavica zasipa ravnicu, a struje i ogreva ponestaje svima, pa i neumornim kombinatorima posle izbora koji već sada imaju svog premijera i u Vojvodini i u Srbiji vasceloj sa svim “srpskim zemljama”, koliko ih u vaseljeni ima. Ostala nam je jedna AP – ono s Kosovom ne znamo šta će biti – i s njom bi valjalo znati šta se hoće. Da posle ne bude da vam nije niko rekao. A I. Dačić je to u Vašingtonu, onim u SAD, skresao u brk. Još se, primera radi, o svemu nije, barem ne detaljno, izjasnio ni A. V. Konuzin, koji je sav varakleisan ordenjem našim. Hoćemo reći, Vojvodina je u Srbiji, ali i u Evropi i to godinama, jer blažene uspomene patrijarh A. Čarnojević znao je i datum kada će krenuti u Evropu. Dobro je što je B. Kostreš ukazao na ove probleme i što nije mnogo hitao sa gotovim odgovorima – onim konačnim i za vazda. Bilo kako gledali njegove izjave, problemi su dobro viđeni – ako sve ne pokvari legendarno prelivanje i dolivanje glasova.

(Autonomija)