Najavljivali su prljavu kampanju za izbore, a pokazalo se gore od toga – neukusna i prazna retorika bez ozbiljne ideje.
Svi su – i svi smo – u kampanji i neki to zovu predizborni vašar taštine i obećanja. Najviše je naravno ludosti uz obećanja i krupnih reči o nedovršenim “projektima”. Doktor K. nudi praznu vreću ruskih milijardi. Patetično se pominje opet ono vekovno: “kome ćemo se carstvu privoleti”, mi “Srblji sva tri zakona verska”. Prkosno stoji sa panagijom na grudima vladika radikalsko-mileševski Filaret uz M. Mrkonjića i V. Ilića i pomišljaju da dovrše ono iz devedesetih drugim sredstvima. Imaju neku RS koja je država božja – baš po blaženom Avgustinu nekakva Civitatis Dei u Bosni nesrećnoj. Partijski lideri se nadvikuju sa prorocima i pesnicima, a sveci i svetitelji su bukvalno u kampanji. Te na Istoku smo, a ne na Zapadu, te između te iznad ili preko nekako. Srbija ne zna gde je ni kako je. Nudi se Dražina šubara sa cvećem ili različak da se razlikujemo od sveta – tako nekako.
A Đurđevdan je sudnji dan i sveci ubivaju aždaje, samo se ne zna dovoljno jasno ko je sve kome aždaja, a ko sv. Đorđe.
Toma N. od milja u narodu zvani Grobar, publikuje stilizovanu ikonu, a na njoj je on sv. Đorđe, a aždaja probodena je B. Tadić svaljen na zemlju. I tako – ustavni poglavar Republike je omražena neman kojoj treba u ovom času zadati smrtonosni ubod. Stoji ikona na ekranu i narod se veseli i čeka. Na prvoj strani prestoničkog dnevnika Toma sebe najavljuje kao jevrejskog dečaka Davida koji je praćkom ubio filistejskog džina Golijata, a to je opet B. Tadić. Filistejci su onaj narod biblijski koji nema jasnog porekla iako se današnji Palestinci na njih pozivaju kao na svoje pretke. Uloge su podeljene po sv. Pismu, jer nebeske inteligencije – to su sveci i anđeli te arhageli – treba da pomognu jednima i da druge u pakao vrgnu. I Nebeska Srbija je u kampanji za đurđevdanski i sudnji uranak izborni. Naravno, ne posustaju ni pojci i pesnici iz tabora legendarnog Matije i bratije i bez brade i sa bradom. Iz Haga vojvoda Šešelj sokoli svoje, dok sudije smišljaju kaznu za ono po Bosni godinama klanoj, još uvek nedoklanoj. Dveri su politički subjekat na izborima. Pesnik dečji koji je godinama objavljivao deci jutro kada se Sunce popne na njegov cerić, sročio je himnu biblijski intoniranu. On je svoje iz Dveri vezao za Postanje sveta i za spasenje –
Da ne rastrgnu zveri Srbiju
i sve nas.
Bog nam stvori Dveri i reče –
Tu vam je spas.
Izborni Zakon i proroci, to je knjiga doktora K. koji se zakitio različkom, da se razlikuje od svih kao da ga nismo jasno razlikovali kuda i kroz kakve urvine hoće da nas povede. A SPC kažu nije u kampanji kao i mufitja sandžački Zukorlić. Možda i nisu, ali su sveci i proroci njihovi u kampanji. A narod čita Ćosićev Bosanski rat, a promocije knjige podsećaju na mitinge. Ono što smo čuli u beogradskom Domu omladine deluje neverovatno. Bolja je smrt – kaže jedan – nego “sramota poraza”, dok sam spisatelj kaže da je RS u BiH – “jedina politička i ratna pobeda srpskog naroda u drugoj polovini dvadesetog veka”. Sve sam prorok do proroka. Pisati o sramoti bestidnika nema smisla – čak ni na palanačkom političkom vašaru. Sam Ćosić u jednoj nedavno publikovanoj knjizi nudi jedno sećanje na nekog narodnog proroka koje je dolazio u kuću njegovog – on to govori sa uzbuđenjem – oca. On je najavio Ćosića rekavši njegovom ocu – “Žiko, ovo dete da daš da uči knjigu, od njega će biti neki čovek”. Tako dakle, proroci su sve njih najavili kao, bože me prosti – da, kao Isusa iz Nazareta. Promiču na ekranima prvaci i proroci sa pesnicima i svi bi da usreće Srbiju – koliko bi Srbija srećnija bila da je ovakvi nisu usrećili. A do Đurđevdana se dani odbrojavaju. Niko neće da bude gubitnik, a svi smo sa njima gubitnici i to se lepo vidi na ovom planačkom predizbornom vašaru. Ima u jevanđelju lepa reč koja nama često pada na pamet – Dosta je danu svakome zla svojega. A izbora će biti i na Kosovu, ali nema političara koji to ume da objasni. I onima na Kosovu i nama ovde i sada.
A naši Naši i neki ruski Naši – još niko nije objasnio ko je tu ko – cepaju zastave Vojvodine i autonomije njene.
(Autonomija)