Nikako ne uspevamo da objasnimo hoće li izbora biti ili neće, a naglašavali smo jasno da će ih biti kada Gospodar kaže – i ništa.

Ova zbrka u javnosti još traje i uz to se komplikuje, jer sam Gospodar Vučić daje neke zagonetne izjave – te biće, te neće jer u SNS čak ima onih koji izbore neće, a nije jasno još ni da li će za izbore biti samo Vojvoda četnički koji obnaša dužnost predsednika Republike. Navodno, a mi u to nismo sigurni, nešto zapinje i u odnosima između Vojvode Tome N. i samog Gospodara Vučića. Ko zna, možda tu nečega ima. A možda je faktor koji odlučuje – u inostranstvu, sudeći po izjavi nemačkog ambasadora u Beogradu – ni u Briselu i Berlinu nisu baš za izbore. Još nismo sigurni kako Moskva, koja ni suzama ne veruje, o tome razmišlja, a ako je Moskva Treći i poslednji Rim posle kojeg četvrtog neće ni biti, onda je stvar jasna, jer će se postupati po principu koji je na latinskom precizno formulisan – Roma locuta, causa finita. A to mu je ono: kada Rim kaže, stvar je svršena, jer Srbija je mala zemlja čije ni granice nisu jasne. Izvesno je za sada da premijeru Dačiću izbori ne odgovaraju, neće ih jer, ako ih bude, crno mu se piše, spremni su mnogi da mu vide leđa. Tu je i jedna dama lepa i plava koja je u igri i kojoj se sreća već osmehuje.

Veo s ove tajne razumno je podigao sam premijer Dačić jednom svojom izjavom koja je znakovita nadasve, i već je zapažaju svi.

Obraćajući se javnosti, agilni premijer je kazao to i ovako: „Kako se ja zovem? Ivica. A šta to znači? Stalno sam na ivici. To je moja sudbina“. Tačno je to, jer ako je to sudbina prvog ministra Vlade koji ima ulogu kancelara bezmalo – po Ustavu – onda je to sudbina i Srbija. Sam predsednik Republike po Ustavu ima ceremonijalnu funkciju, on može da peče rakiju i da nad kazanom zida i crkvu, može da gradi bez dozvole kuće sebi i da deli odlikovanja, ali spoljnu i unutrašnju politiku vodi Vlada. Tako je to i u Nemačkoj, imaju i oni predsednika Republike, ali malo je Nemaca koji su zapamtili kako se on zove, za sve se pita kancelarka Angela Merkel – i u Srbiji je tako, barem po Ustavu. O izborima neće dakle odlučivati vojvoda Toma N. niti će ga ko pitati, odlučivaće Gospodar, pa kad nađe za potrebno, narod će biti obavešten.

A istini za volju, ni samom Gospodaru nije lako, sa svih strana ga pritiskaju, jedni traže da im obezbedi vodu, drugi platu, prosvetari zaiskali makar malo grejanja za vrtiće. A još, priča se – lično nismo sigurni – da je i sam Gospodar stao na lud kamen, da će možda Vlada biti formirana u smislu „svatovskog kabineta“, kako se pod Obrenovićima govorilo i kako je bilo sa Sašom i kraljicom mu Draginjom one krvave noći majske daleke godine 1903. Daleko bilo, ali baš danas kada je Srbija na ivici, nije neko vreme za svadbe. Lično naravno nismo protiv da i Gospodar ima pravu Domaćicu i kućanicu. Za sada je jasno samo ovo što je Dačić rekao, a rekao je razumno i zaista odmereno. Zna Gospodar Vučić da bi pobedio jer svi su pošli za SNS i za njim, takozvana opozicija posebno, svi bi u Vladu novu, ali tada opozicije ne bi bilo, a Gospodar neće – tako kaže – da vlada sam kao neki diktator. A neki vojvoda Toma N. te I. Dačić bili bi slaba i nemoćna opozicija. Zna to Gospodar Vučić.

Da je dosta toga savladao iz Maksa Webera, to vidimo – ali ne sve baš kada i kako valja – ali u poslednje vreme zapažamo – nismo još sigurni – da je on čitao ili da čita ono znamenito delo Il Principe odnosno Vladalac od Nikola Makijavelija. Ovaj znameniti mislilac je proveo decenije u zatvoru i delo je posvetio „svetlom Lorencu de Medičiju“, novom vladaru, da ga pouči kako valja vladati. To nije obimno i dosadno delo, ima nekih osamdesetak stranica, postoji u prevodu kod nas. Mudre su to pouke i nisu sasvim u pravu oni koji ga optužuju za „makijavelizam“, ne, čovek je samo rekao kako se vlada i kako se vlast zadobija i kako se gubi. Iako je to lepo, ne valja ipak vladati sam, jer vladalac se suočava sa mnogim opasnostima – nevolja je, nema opoziciju i mora da bude diktator. Narod nije bitan, ali se ipak i o narodu mora pomišljati. Nije sam N. Makijaveli bio neki ostrašćeni makijavelista, to su mu kasnije pripisali političari koji su bili grozni makijavelisti i opaki vladari, i na levici i na desnici – čovek je samo rekao neke elementarne političke istine. Nemamo dokaza, ali gotovo smo sigurni da je Gospodar ovo delo dobro prostudirao. Jer, to je pravi priručnik za vladare. U Srbiji, koja je uistinu na ivici, ovo bi trebalo da bude u spisku obavezne lektire za političare.

I na kraju, od eventualnih izbora malo šta zavisi u zemlji koju je premijer definisao kao zemlju na ivici sudbine.

(Autonomija)