Rezultati izbora se broje i prebrojavaju, a ni pobednici ni poraženi kako se čini nisu umorni – ramenjuju neka čudna pisma i poruke.

Ministar I. Dačić se sprema za premijera i nastavlja svoj gambit na političkoj šahovskoj tabli, kaže da mu neće smetati da bude premijer i ministar policije – ide to zajedno u Srbiji. Dobio je pismo od D. Ćosića koji mu čestita uspeh, ali pismo otvoreno i javnost o njemu mnogo ne zna. Istovremeno je doktor K. zvani Različak uputio pismo T. Nikoliću, ali i ono je još neotvoreno. Nisu to obična pisma, a koji su amblemi na njima znamo no – ne znamo ni pisma ni odgovore. Režiser E. Kusturica, kršteno Nemanja bio je u dvorani Kremlju i pod kupolom Blagoveštenske saborne crkve na krunisanju V. V. Putina. Izjave ne daje, ali je vest saopštena. Tako se i priliči da veliki budu sa velikima. Neki ne pišu pisma već javno govore – glasoviti Palma iz Jagodine, čiji grad nema u grbu ćurana već žirafu – poručuje i poziva sve da glasaju za Tadića u drugom krugu. Toma G. iz SNS mu odgovara da će morati da menja krsnu slavu zbog ovog ponašanja na Đurđevdan. Trči se drugi krug za predsednika Republike, a to pada u nedelju 20. maja, koja se u pravoslavnom kalendaru zove Nedelja Slepog, jer post je prošao i minula je nedelja Mironosioca odavno. Sve je naravno u nekom crkvenom znaku da se građani bolje snađu.

Nije to lako – Toma N. je ponudio Borisu T. da vode javni duel na televiziji i Tadić je prihvatio – no Toma je u neobranom grožđu.

Lider SNS se pokajao izgleda, jer Tadić se već slikao ispred rektorata, pred zadužbinom Miše Atanasijevića i slika se “vrti”. Tu je kaže diplomirao, poneće diplomu i sve “svoje i tatine knjige” sa potvrdama o plaćenim komunalijama. Spreman je. Pita još Tomu N. na kom jeziku hoće da razgovaraju – može i na engleskom i na francuskom, i naravno može i na srpskom. Liči na šalu, ali šala nije, jer državni TV servis to saopštava iz sata u sat. Dueli takve vrste su u svetu nešto normalno i nedavno su Sarkozi i Oland očarali gledaoce pred njihov drugi krug. Bilo je divno slušati kako solidno poznaju otvorene probleme Francuske i Evrope i kako o tome govore.

Kod nas, ako lider SNS odustane ili onaj drugi odustane, sledi poruka iz epske pesme – nimalo ugodna.

Nije to samo neki stih, već je to prisutno i u kolokvijalnom govoru svakodnevno –

Ako li mi na megdan ne dođeš
predi meni gaće i košulju –
nek se znade da si mi pokoran.

Nimalo ugodno, jer te su se reči nedavno čule i pod kupolom visokog doma republike u Narodnoj skupštini Srbije. Epska tradicija je kod nas snažna, njom se mi hranimo i u parlamentarnom životu posebno oko izbora i nakon izbora. Pisma su pisma, ali će se o koalicijama razgovarati posle drugog kruga, kada bude jasno ko je šef države i kome se daje mandat – ovo sada je retorika kojom jedni druge plaše. Ako se DS i SPS dogovore – što je na vidiku – ostaće kako je i bilo, ali s dobrim izgledima da Srbija krene napred. A sve ono šta je ko radio i ko je Miloševićev skutonoša bio u ratovima, to će istoričari raspravljati. Bilo kako bilo, D. Ćosić zna kome treba prvom čestitati. Zna se i doktor K. zvani Različak s kim će, a kako će proći tek ćemo videti.

Srbija je umorna, a igrači oko vlasti su neumorni.

(Autonomija)