Ima magistarskih i doktorskih radnji i o uticaju ultraviolentnih zraka na pubertet žutih mrava – u zapisu je reč o nečem sličnom.

Sličnom, ali ne istom i svakako nečem ozbiljnom, što je politički aktuelno i izaziva pažnju javnosti. Na onom novosadskom mitingu gde se vikalo protiv Vojvodine – urlalo se čak – bilo je sveta, ali niko nije izračunao koliko i odakle je taj svet pristigao u Atinu SrBsku. Svi su čekali M. Dodika, ali njega nije bilo. Čekali smo i nekog dostojanstvenika SPC-a, ali ni njega nije bilo – u SPC je frka oko nekih ljubavno-političkih afera. Te imamo Zakon koji štiti prava građana na seksualnu orijentaciju, te nemamo. Pisac zapisa ovog se u političke stvari nekako i razume, ali o problemima u vezi tamo s nekim vladikom ne razume se mnogo. O tome će se valjda oglasiti SPC i nakon toga možda ćemo nešto reći, ako u ovoj sluđenoj zemlji vredi nekom nešto reći. Visoko pozicionirani Gospodar Vučić se obratio građanima iz Kovina i nije pomoglo. Valjda nam je svima mesto u toj ustanovi u Kovinu. Tek, Gospodar Vučić je blagoslovio onaj miting u Novom Sadu, iako lično nije mogao da dođe. Bog jedini zna šta je ono. Te po Ustavu imamo autonomiju Vojvodine i Kosova, te nemamo ih ili ne bi trebalo da ih bude. Kakvih sve komentara i u zemlji i u inostranstvu nije bilo o tom mitingu – te to je repriza jogurt-revolucije, te nije i tako dalje. Kakav Ustav u Kovinu i u sličnim mestima, kakvi zakoni, jer oni mogu sve i nema gotovo ničeg što oni – ovi SNS i SPS, koji vladaju Srbijom – ne mogu, ali ono u Novom Sadu još niko objasnio nije kako valja. Sve smo govore pročitali, sve uzdahe i uzvuke analizirali i – ništa. Pretilo se smrću B. Pajtiću, koji je proglašen za diktatora i zlojeda kakvog imali nismo do sada, govorilo se o izdajnicima koje treba uza zid i tako dalje, jer balkanska retorika nije nikada ni bila umilna i nežna prema protivniku i neprijatelju. Jedan govornik je ipak sve objasnio, bolje od najiskusnijih komentatora i naših i stranih i to promišljeno i duboko, kako i priliči u ovim prilikama. Da nije bilo nekih naših, ali stranih analitičara, ovo bi i nama promaklo – ali nije.

Istaknuti čelnik SPS Dušan Bajatović je bio jasan, pa i precizan u svojim zapažanjima – objasnio je suštinu onoga što se htelo na mitingu.

Ponet govorničkom strašću i zanet gnevom u kojem nije uspeo da se osvrne, on je zapravo kazao: “Mi socijalisti smo 1989. magistrirali rušenje autonomije, a ovog proleća bi mogli i da doktoriramo”. Magistrirali su, to znamo, rušeći AP Vojvodinu i AP Kosovo pod Miloševićevim ratnim barjacima. Planuo je Balkan i još je zavijen u crno. To svi znamo, i ne ponavilo se dabogda, ali evo nešto se ponavlja ili je na putu da se ponovi. Šta je bilo sa Vojvodinom i Kosovom, znamo i vidimo – sada ovi magistri vode pregovore u Briselu i nešto su potpisali, odnosno parafirali. Ako ćemo pravo, red je da oni sada sve parafiraju, jer oni su to i stvorili na Kosovu, baš prvi iz Miloševićevog šinjela sa radikalima i nekakvim “dverovima”, te još čitavom bulumentom jurišnika i bojovnika. Uspela je magistratura, ali s doktoratom ne ide najbolje. Nije bilo ni Dodika ni doktora K. ni akademika Čavoškog i sličnih, ni telegram nije stigao od Dobrice, Matije i bratije. Neće ni SPC da pača više, jer ne zna se šta će još biti – njih muče ljubavni jadi nekakvi u koje se mi ne razumemo. Bilo kako bilo, doktorat će ići teško. Sada su u komisiji i oni iz Brisela, a mentorka je baronica Ešton tu potrebna.

U ovom momentu niko nije siguran kako će to ići s doktoratom Dušana Bajatovića i perjanica iz SNS-a, te još mnogih grupa i partija.

Nema izgleda da D. B. uspešno doktorira, osim ako se u sve ne umeša nezaobilazni Gospodar Vučić uz pomoć vojvode Tome, ni to lako ići neće, jer se ono oko Kosova baš zakuvalo još jednom i još nismo sigurni kako će se završiti ovo što su parafirali. Na ulicama su novi mitingaši. Nikom razumnom ovo ne treba i ne sluti na dobro. Teško je nekom reći da to ne ide, ali ni ranije išlo nije, pa su oni prošli i tu smo i kako smo. Inače na mitingu je bilo i smešnih scena, ali nama do smeha nije. Govorio je neki student sve i svašta, a orila se i pesma „budnica” našeg prezimenjaka Bore Đorđevića. Nije se čula pesma iz 1989. godine, jer je nešto zapelo sa rečima iz nje:

Oj Srbijo iz tri dela
ponovo ćeš biti cela.

Bilo je pevača ornih da zapevaju, ali onaj treći deo nije jasan – to je Kosovo – sada su ostala samo dva dela. Nikom izgleda nije bilo do pesme. Čuli su se samo trubači koji na Kosovu odavno sviraju znak za povlačenje, a ne za napad. I tako dalje.

(Autonomija)