Kazali smo odavno da I. Dačić drži u svojim rukama i nož i pogaču. Sada dok traje njegov gambit svi to vide – formiranje vlade je u toku.

Najpre bi valjalo otkloniti neke nejasnoće – on se nameće kao važan, nezaobilazni faktor, ali on nije sam. Ko je s kim i ko će s kim još biti – ne znamo, ali od SPS mnogo zavisi. Negde u senci je i D. Ćosić, sa kojim Dačić dobro stoji. Imali su važan susret i saopštenje sibilinski sročeno nije ipak nejasno. Tu je i M. Dodik na privremenom političkom radu, uglavnom u Beogradu. Bez obzira na to što je strani državljanin, on u Beogradu odlučuje o mnogo čemu. Sam I. Dačić je nosilac ordena sv. Nikolaja – i tu ćemo za sada stati. A SPC inače nije politička partija, no uticajan je politički faktor. Ako je to zagonetno, Dodik nije, jer on postavlja uslove – LDP ne može u Vladu, odnosno može uz URS. A Kosovo – tu smo gde smo odavno. Štefan File je bio jasan, novi će šef države morati da radi ono što je i B. Tadić radio, prioritet je odnos sa Prištinom. Jedini državnik iz regiona koji je prisustvovao ustoličenju vojvode T. Nikolića za šefa države F. Vujanović, upravo je otvorio ambasadu u Prištini. Ostalima iz regiona sve je jasno, oni nisu ni došli dok se ne vidi kuda će Srbija s vojvodom T. Nikolićem. Imala je Srbija u novijoj istoriji mnogo vojvoda, ali samo se Nikolić domogao mesta šefa države. Vojvodski čin sticao je u BiH rame uz rame sa V. Šešeljem.

Svi se sada pitaju hoće li se politika menjati i hoće li se sam vojvoda menjati – razumno je pretpostaviti da hoće.

Naravno, to neće ići lako, jer ima mnogo faktora od kojih to zavisi u ovom trnutku. Preko nedavne prošlosti se ne može preći kao sunđerom i reći gotovo je, prošlosti nema više. Posledice su odnosi sa tim zemljama, što se i na ustoličenju videlo – po tome ko je došao, a ko nije došao. Nisu ono bili tek “gafovi”, već senke prošlosti, a niko nije sopstvenu senku preskočio, pa to ne mogu ni političari. Ne pominje vojvoda Toma više nikakvu veliku Srbiju, ali je Rusiji priznao pravo da bude to i to na račun male Gruzije. Ništa neće ići lako. Valja nam imati konsenzus oko Kosova, kaže novi šef države, a kako ga imati kada se znaju stavovi svih – i onih u EU koji su Kosovo kao državu priznali. Nije zvučalo protokolarno kada je novi šef države pohvalio B. Tadića, koji je – kako je kazao – dobro vršio tu odgovornu dužnost. Činio je B. Tadić ono onako, jer se drugačije nije moglo. A sam B. Tadić je u kampanji govorio da, ako SNS pobedi, Srbija neće biti ista zemlja – hoće li ili neće, i to ćemo tek videti. Pitaju se neki zbog čega Makedonci nisu došli – s njima nismo ratovali. Ono s Crkvom u Makedoniji nisu samo crkvena i samo međucrkvena pitanja. Nikolić priznaje crnogorsku državu, ali ne i crnogorsku naciju. Nešto slično se nameće i sa Makedonijom. Vojvoda je u sedlu, no po mnogo čemu se vidi da se ne oseća lagodno. Iskušenja tek predstoje. Mnogi su prevideli saopštenje vrha ruske mafije, a objavio ga je i “Danas” i mnoge beogradske novine. Mi tamo – kažu ruski mafijaši – nećemo da se mešamo, ali i ne treba, jer tamo je – u Srbiji – naš predsednik božanstvo. Sam je Nikolić priznao da je Putin u Srbiji neko koga niko pobediti ne može. I tako dalje. Naravno, i mafije drugih država imaju svoje ispostave, a tek naša mafija nije baš za potcenjivanje.

U tim mrežama se novi Gospodar u Novom dvoru ne oseća baš lagodno. To se videlo po svečanoj besedi kojom se obratio domaćoj i svetskoj javnosti. Ni jednu strunu nije mnogo zatezao. Sve se vidi jasno, a najpre da glasovita DSS doktora K. – zvanog Različak – ne sedi skrštenih ruku. Ona se oglašava i to jasno, i uglavnom govori ono što bi ruske uši želele da čuju. Drži Dačić i pogaču, ali brzo neće preseći ni on. Postoji neograničen broj kombinacija – ili smo dve, kao neki kažu. Sve se prodaje i sve se kupuje, pa i vreme. Teško ekonomsko stanje neće mnogo ubrzati odluku o Vladi – mi smo na krize navikli i na recimo inflaciju. Znamo mi da i od goreg ima još gore, kako kažu kod nas. Ovi koji sastavljaju Vladu će igrati dugo – oni su neumorni, a narod nam je neumoran u čekanju da loše bude gore i na to se navikavamo. Kažu da je politika umeće mogućeg, ali u Srbiji je to i umeće nemogućeg. “I Kosovo i Evropa” svašta značiti može. I Kosovo u EU, i to sa Srbijom, i jedno bez drugog, i tako unedogled. To smo godinama naučili. Neće ići zajedno – ako se desi, ne dao bog – da Kosovo bude u NATO alijansi, a Srbija ne bude. Može i obrnuto. Nikad se ne zna. Mnogo šta tu zavisi od Evrope i zato su poslali Š. Filea da prvi govori na ustoličenju u Novom dvoru. A on je govorio kratko i jasno.

Oko Vlade će Dačić kako zna i ume – ali oko ovog kuda će Srbija moraće novi šef države da uzme u ruke hleb – pogaču i nož. Ako to ne bude učinio, igre će se nastaviti samo ne znamo dokle. Političar može da bude svako, ali se državnici prepoznaju po odlučnim rezovima. Hoće li sam vojvoda Toma to umeti – to ćemo videti u nastavku. Ne u nastavku ovog zapisa, već u nastavku događaja koji predstoje.

(Autonomija)