Nije Vojvodina najveći problem Srbije, ali dok čovek gleda kako državna vlast u Srbiji radi kao da protiv sebe radi, vidi se da stvari nisu baš jednostavne. Na to nas je podsetio ugledni javni radnik i funkcioner NDNV-A N. Sejdinović. To je tačno, no upravo Evropska komisija saopštava da je problem u odlukama Ustavnog suda “o ukidanju 22 nadležnosti Vojvodine, kao i neusvajanje Zakona o finansiranju Vojvodine”. To govori da problem postoji i da nije mali. Nižu se uslovi za početak pregovora sa EU i stvar nije nimalo dobra po Srbiju i po Vojvodinu u njoj. Nekako kao da svi – ili barem tako deluje – ćute, a i oni koji progovore najčešće su nejasni. Govore Srbi u Vojvodini, ali nekako nesložno. Mađari takođe govore, ali uglavnom mu izađe na ono nem nem soha ili slično. Nema slovačkih uglednih intelektualaca, pa se stiče utisak da je njima šecko eno, a Bugari kao da svojim ćutanjem poručuju da o problemu tom njama duma da stava. I sve tako redom, kako se čini, odnosno nama se tako čini. Strah je da Srbija ovo oko Vojvodine radi nekako protiv sebe, o čemu u Evropi više pišu nego kod nas. A Vojvodina bi trebalo da bude i srpska i vojvođanska tema, jer ima izgleda da Srbija još jednom sebe ponizi. Ovako ponižavajući Vojvodinu. Da se dosledno primenjuje Ustav i dogovoreno, bolje bi bilo.
Govorili smo o tome možda i previše i nismo jedini, stoga je i ovaj post scriptum, koji se tiče tog ćutanja koje pada svima u oči.
Na Balkanu – u Srbiji posebno – problemi se ne javljaju kao tipični po neko obrascu epifenomeni, već kao fenomeni koje se u kriznim situacijama dramatično komplikuju. Vojvodina je još daleko od toga, ali uz ostalo, problemi Srbije su “uvezani”, a to se vidi po uslovima koji pristižu iz Nemačke. Već se uveliko govori o mogućem referendumu za Kosovo ili EU, a referendum je moguć i zakonski je legitiman. S obzirom na stanje u zemlji i raspoloženje birača – uz veliki uticaj SPC u vezi sa Kosovom – neki ishod nije baš nepredvidljiv. U EU već pominju i ovo oko Vojvodine. Naši problemi imaju još jednu karakteristiku – izviru iz prošlosti sa kojom ozbiljnijeg suočenja nema i neće ga u dogledno vreme biti. Nakon knjige svedočenja bivšeg američkog ambasadora K. Mantera, Pandorina kutija se već otvara. Ko je tada – kada su paljene strane ambasade u Beogradu – “pujdao” masu na nasilje? Nije V. Koštunica jedini kriv. Na molebanu u hramu sv. Save masu su “obrađivali” jednako i vojvoda Toma N. i mitropolit Amfilohije. A napadi naručeni tako su ozbiljna stvar i posledice se lako ne uklanjaju, tim više jer su bile ugrožene i nemačka i turska ambasada.
Postoji još jedna dimenzija spleta problema, a ona se tiče upravo Vojvodine, o kojoj nismo mislili ovde šire govoriti.
To oko Vojvodine se može lako rešiti pod uslovom da se hoće neko ozbiljnije rešenje. A ono je jednostavno: vratiti valja nadležnosti i to je u skladu sa Ustavom i sa onim kako je dogovoreno. Neko to neće, jer se nakon izbora nešto promenilo. SNS hoće sve i revanšistički odbacuje DS i sve ono što je ona uradila. Sama pak DS stoji zbunjena i u njoj traju raspre koje ništa dobro ne obećavaju. U tom smislu je tačna teza da Srbija u nekim momentima radi protiv sebe. Nije DS imala snage za dubinu promena koje su potrebne Srbiji, ali ni po čemu se ne vidi da SNS to ima i da može da pokrene Srbiju. Oni koji razgovaraju o neutralnosti Srbije su čisti foliranti – taj izraz ne volimo, ali ovde ga moramo upotrebiti. Ni prošla Vlada pod Tadićem, ni sadašnja pod Dačićem nisu neutralne. Ako sutra NATO alijansa razmesti po Evropi u našem okruženju nuklearne “štitove”, i srpsko nebo će parati rakete, makar one bile ruske, jer će biti uperene prema Srbiji. U ovom nemirnom svetu priča o neutralnosti je uistinu političko foliranje. Nema partije koja to ne zna, ali oni koji govore o neutralnosti, to rade zarad opstanka na vlasti. Ovde se problemi ne rešavaju, nego se otvaraju i onda kada su otvoreni sami po sebi. Stoga valja razlikovati šta je realno, a šta je foliranje. Ako neko hoće da bude političar, mora biti nešto više od fenomena koji se zove Milorad Dodik. Svi znamo kako su svi ovi iz DSS ili SNS rešavali pitanje Kosova i nisu ga rešili.
U svakom slučaju, valja biti oprezniji s majstorima otvaranja otvorenih problema i folirantima koji su posebna vrsta majstora.
(Autonomija)