Iz Berlina dobijem razglednicu na kojoj lepo piše da ona stiže iz glavnog grada i administrativnog centra Savezne Nemačke – iz Novog Sada je drugačije.

Ovo u Novom Sadu poslednjih mesec dana je zbunilo sve, i u Vojvodini i u vasceloj Srbiji. Bili su izbori i nikom ništa – kao nekada u socijalizmu Partija odredi sve, pa i poslanike i ide kako ide. Sećamo se toga dobro. Izbori nisu potrebni, osim za Vojvodu na čelu Republike i ići će kako mora. Čudne se stvri zbivaju u vojvođanskom glavnom gradu, odnosno u administrativnom centru, a nikom ne pada na pamet da je Novi Sad više i od jednog i od drugog. To je „Atina srbska“. I sada ovo o čemu govore političari nikom jasno nije. Agilna i baš vredna i principijelna A. Jerkov se zbunila, i pita ministra Dačića da joj objasni zašto nije poslao policiju da ono po hodnicima gradske Većnice nekako urede – a tu je bilo i poslanika, i članova nekih partija i ljudi za koje se nije moglo utvrditi ko su i odakle su. Miting neki i onako sa ulice smenjuju gradonačelnika I. Pavličića. I smenili su ga. Ni retka u novinama o tome šta je sve zlo počinio – koliko je recimo olakšao gradsku kasu – i koga je sve zlostavljao od građana i funkcionera. Zamerio se bio preosvećenom episkopu bačkom Irineju, ono oko obeležavanja racije iz 1942. godine, ali mi tu ne vidimo ništa: on kao predstavnik države i treba da bude tamo da se obeleži tragedija. To je antifašistička tradicija. No, Irinej bački nije hteo ni da čuje. Sada kada je novi “upodobljeni” pohitao da na juriš zauzme i Većnicu i kasu u njoj, čak je i vladika bački dao jednu odmerenu izjavu: ne može to tako, ljudi i braćo, onako sa ulice i uz kavgu, ima valjda zakona i propisa. Nije pomoglo. A vredna A. Jerkov pita i zahteva da joj Dačić objasni sve to – ništa od toga. To će se dogoditi onako Ad calendas graecas. Ovu sintagmu iz novolatinskog svi koriste, ali muka je sa njenim tačnim prevodom na srpski jezik. Ima više prevoda i svi su tačni ili tako nekako. Neki kažu da to znači da će odgovor uslediti na sv. Sisoja – to je ozbiljan svetac – neki kažu da će to biti kada na vrbi rodi grožđe. Postoji na našem jeziku još jedna varijanta koja u svakom slučaju najbolje pogađa smisao, ali je vulgarna: to će biti kada na određenom mestu na telu nikne nokat. Na nezgodnom mestu. Bilo kako bilo, odgovor od ministra Dačića neće doći nikada. Nema od toga ništa. Vlast je sila. I to gruba, bahata sila koja ne mari za zakone i propise, ni tamo neku izbornu volju građana.

Jerkov A. je ugledna ličnost i donedavno vice-predsednik je Grada i visoki funkcioner LSV, uticajne političke partije.

No, oni su skuvali u Većnici neku čorbu – neki kažu papazjaniju, a neki klin–čorbu od vlasti – i gradonačelnik Pavličić je smenjen. Dok se sve ovo kuvalo, lider LSV N. Čanak se bavio svojim kuvanjem. On je u nekakvom žiriju za najboljeg kuvara i kao darovit čovek, mnogo je učinio da se u Srbiji promoviše najbolji kuvar. To nikom jasno nije. N. Čanak je uistinu čovek darovit, ali nije jasno zašto baš dok se ovo kuvalo on da se bavi kulinarstvom. Nećemo se ovde baviti time, ali ovo što je urađeno u Novom Sadu je tužno i ružno, i opominje da dobra biti neće. Nigde u onoj gunguli u Većnici ljudi iz drugih partija – recimo DS, koja je na izborima sjajno prošla – da makar kažu neku reč. Ćute ugledni novinari, pisci i intelektualci – akademici iz VANU – dok se zbiva smena koja neće nikome dobra doneti. Ugledni predstavnici elite manjinskih zajednica su se takođe ućutali – nekih protesta je bilo, ali su bili slabo posećeni i nisu dobili mesta u medijima. Izgleda da je jedno upalilo: nisu izbori ni važni, važno je kako se dogovorimo, posle letenja i preletanja i svakojakih domunđavanja. Sam gradonačelnik Pavličić je delovao zbunjeno, nije imao snage da kaže o čemu se radi – predao je Grad kao da se ništa nije dogodilo. Neki se pak pitaju zašto su novi pohitali da se predstave samom vladici Irineju. Pitanja lebde u vazduhu, a niko da ponudi neki odgovor. Odgovori će uslediti – po našem običaju – kasnije, kada za sve bude kasno. Ako se ovo bude nastavilo, dobro nam se ne piše. Ne samo Novom Sadu, nego i celoj Srbiji. Ovo je sigurno korak nazad, a koliko nam još takvih koraka nazad treba da se vratimo u devedesete godine – možda još i dublje nazad. I o tome niko ne govori. U svim zemljama se u takvim slučajevima sam šef države obraća naciji. Naš vojvoda je na Krimu, negde u Sočiju i poručuje da gubernije ruske cvetaju i da sijaju od prosperiteta i blagostanja. Nije se oglasio jasno ni sam B. Pajtić, koji se bavi izbornim brodolomom u DS.

Toliko – o novosadskoj razglednici koja je ružna i tužna i ništa dobro ne javlja iz grada na Dunavu.

(Autonomija)