Narod to voli, i tako je i u Argentini i u Srbiji, jer neki Pedro treba da visi – nekom rat, a nekom brat.

Kada su Nemci uz asistenciju Nedićevih žandarma vešali one nesrećne Srbe na Terazijama, bašta kod “Moskve” bila je puna. Služila su se srneća leđa i to na praški način – uz toplu čokoladu – kafa naravno. Građani su bili baš veseli, odnosno ravnodušni prema onim nesrećnim seljacima za koje su Nemci tvrdili da su antifašisti, uhvaćeni nedaleko od grada, i koji su se navodno s oružjem u rukama suprotstavili nemačkoj oružanoj sili. Oružje niko video nije, ali su oni tako obešeni tu visili čitavog dana. Narod na neki način voli takve spektakle. Tako je bilo i u srednjem veku kada su inkvizitori spaljivali jeretike i “veštice”. Opomenuo je sam papa iz Rima, i to lično Tomu Torkvemadu da tako ne čini, ali vrhovni Inkvizitor je odgovarao svetom ocu da bi on to obustavio, ali “narodu je to zabava i jedva čeka taj dan da se uzveseli”. Surovo, ali tako je bilo.

Ne bismo se mi bavili ovim mučnim temama, ali se time pozabavio vladika zahumsko-hercegovački preosvećeni Grigorije – i sve je razljutio.

Neće vladika ovo što su ovi iz državnog vrha potpisali u Briselu i to gnevno osuđuje jer je to „izdaja”, to su Brankovići, a neki Miloš Obilić to nikada ne bi učinio. Hvali preosvećeni Borisa Tadića Nejakog koga je zdušno podržavao. Kaže vladika: “Verujem da je Tadić to potpisao, visio bi na Terazijama”. Baš mu je svaka “ka vladičina”, da se izrazimo na crnogorskom jeziku. No, vladika je razljutio i famozni državni vrh, pa i samog vojvodu dičnog Tomu, koji se usudio da kaže nešto kao izvinjenje za Srebrenicu. Dosta je toga, grmi vladika, pa jednom smo se izvinili i nećemo valjda to nedeljno da činimo. Ono što smo se “tamo klali sa komšijama”, naglašava vladika, to je običaj naš na Balkanu i ne treba to dramatizovati, a to što u BiH fali mnogo naroda, to ćemo lako.

Razgnevio je preosvećeni o tom govoreći i samog Gospodara Vučića. Jeste naš vojvoda Toma grešnik jer je štrajkovao glađu, ali veći je greh “pedofilija”, kaže Gospodar Vučić u svom gnevnom govoru posvećenom Grigoriju. Ljuti su i u Predsedništvu Republike, gde stoluje vojvoda četnički dični Toma N. Nije ova politika mogla i bez ljubavnih reminiscencija – tu su teolozi stručnjaci na glasu – i preosvećeni Grigorije je branio vladiku vranjskog Pahomija, koji je među drugima imao ljubavnih jada, a u Bosni se peva godinama:

Nema jada od kad Akšam pada –
od sevdaha goreg jada nema.

Mi nećemo gnjaviti onim našim traktatom o ljubavi koji godinama pišemo sa jakim antropološkim i teološkim dokazima – dosadili smo svima, pa i Bogu sa tim. Jeste Pahomije grešio ono s dečacima, kaže Grigorije, ali nije u tome problem. Pedofilija je grozno nešto, ali Crkva sada traži od Pahomija “da se smiri i da se pokaje i nikom ne naudi ako hoće da bude hrišćanin”, a nema toga što Crkva ne prašta. Slovio je preosvećeni Grigorije i o Kačavendi, ali samo o tome da on ostaje u Crkvi, jer druge majke nema sem Crkve, i da se majka u takvim slučajevima ponaša kao prava majka. Kačavendi je “Crkva utočište, a da se majka, kada ima nekih problema – recimo sa dečicom – toga teško odriče”. To je već ozbiljan teološki problem koji su sveti Oci i učitelji Crkve davno definisali – ako ne sagrešiš, nećeš se pokajati, a ako se ne pokaješ, nećeš se spasiti. Čitajte tako malo i sv. Tomu, mislimo na Akvinskog i druge. Teologija je komplikovana nauka i samo ateisti misle da je koješta. A preosvećeni Vasilije Kačavenda je služio i Crkvi i Otadžbini, bio je doušnik Udbe pod imemom Pablo. Za Vuka Draškovića je preosvećeni i za sve nas svojevremeno rekao da je “izdajnik koga treba ubiti”. To je preosvećeni Kačavenda napisao 1994. godine, kada je Bosna bila zemlja streljanih Muslimana i drugih – bilo je i Srba koji su zaslužili metak, ali o tome pitajte protojereja stavrofora Golijana iz Sremske Mitrovice, koji i danas svedoči o svemu, umoran i već oslepeo. A u podacima koji su publikovani, u kojima piše ko je sve sarađivao sa Udbom ima Kačavende, ali nisu u doušništvu prednjačili ipak pravoslavci, nego hodže i imami u Titovoj BiH. Istine radi i to treba pogledati. To je publikovano u dva debela toma sa imenima i podacima, sa imenima i nadimcima – Udba je bila ozbiljna institucija.

A naš traktat o ljubavi – uzetoj ozbiljno – napreduje, i izdavač hoće da prvi deo bude objavljen uz “Marijino jevanđelje” koje smo preveli zajedno sa tumačenjima najvećeg savremenog teologa koji je po veroispovesti pravoslavac. Naravno, mi ljubav ne shvatamo ovako kako je shvata vladika Grigorije i mnogi u SPC. Ljubav ne zna za razlike, a najmanje za razlike u političkim stavovima.

No, dosta o tome, jer u jevanđelju piše lepo: “Dosta je danu svakom zla svojega”.

(Autonomija)