Ako treba nešto reći o tome ko su ti Naši, pisac ovih zapisa ima razloge lične – imao je bliski susret sa njima u više navrata.
To je bilo u Aranđelovcu i mnogo puta kasnije, jer Naši su prisutni u javnosti, bučno i nametljivo, i to zovu incidentima. A radi se o nečem opasnijem od incidenata. Ali, ovde je bitno odgovoriti na pitanje čiji su oni i ko iza njih stoji. Imaju i Rusi takvu poznatu družinu koja igra ulogu “božje milicije”. Tu vezu sa ruskim Našim naši Naši i ne kriju. U neuređenim i nedovršenim državama totalitarnog tipa, oni su opšta pojava i politički faktor. Ima ih i na Zapadu, ali tamo su institucije snažne i oni su – u medijima, recimo – marginalna pojava. Povezuju ih sa Crkvom, no u hrišćanskoj Crkvi ima i fašista i antifašista, stoga izraz “klerofašisti” treba preciznije koristiti. Crkva se – posebno naša SPC – od njih ne ograđuje niti imamo jasnijih podataka o finansijskoj podršci koju Našima neko pruža. Što se tiče programa i tu sve nije jasno, jer je to kompilacija desničarskih ideja i ideologija, sa naglašenim fašističkim i agresivnim ponašanjem. O tome više znaju takozvane bezbednosne strukture, ali – one ćute i deluju “po narudžbini” moćnika na vlasti i u tom smislu im sadašnje stanje u Srbiji odgovara – uz podršku medija bez kojih Naši ne bi mnogo značili.
Lično smo ostali bezmalo usamljeni u nastojanju da s Našima povedemo dijalog – javni dijalog – jer Naši ne pristaju na dijalog. A ima ih mnogo i pod raznim imenima. Negde su u vlasti pod patronatom recimo Nove Srbije, ili u Novom Sadu pod drugim okolnostima. Oni su za nasilje i ometaju javne skupove i tribine, spaljuju državne simbole i prkose redu i miru. Sada se pitaju treba li Naše zabraniti, ali ko će to učiniti i još – neće li oni postati heroji budući da su u Srbiji već tako doživljeni. Problem je u nama, a ne toliko u njima. Zapravo, problem je složeniji, jer Naši nisu naši u pravom smislu, ali su Njihovi. Režimski. Sud nalazi dovoljno razloga za zabranu, a političari daju sibilinske izjave. Kažu da je lično vojvoda Toma kazao da su to budale, a Naši odgovaraju da je on predsednik sviju građana, pa i njihov. To je stari vic o “mangupima u našim redovima”, a u tim redovima ima dosta mangupa. Sve je zabranjeno sada za Naše osim javnog spaljivanja vojvođanske zastave. To ide slobodno, uz spiskove koji će sutra biti dati operativcima, nekakvim trojkama crnim ili neke druge boje. Ustav važi samo za jedan deo države, a ne važi za AP Vojvodinu, a nema neku snagu ni na KiM. Bojovnici Naši grme protiv autonomaša i separatista, a stvar je malo složenija – nisu neki autonomaši odvajali Vojvodinu od Srbije, već to čine Naši. To mnogi ne vide.
Ni LSV, ni DS, ni Vlada Vojvodine nisu za odvajanje, ali za to jesu upravo Naši, odnosno Njihovi režimski. Oni koji građane dele na podobne i nepodobne, koji jednako nekog upodobljuju jesu separatisti koji smišljeno odvajaju Srbiju od Vojvodine.
Ipak je dobar deo jasan u ovom problemu, ali i Naši i režim igraju dvostruku igru, jer Naši su Njihovi.
Pred Evropom ovi su protiv Naših, ali kod kuće vode drugu politiku i forsiraju je na način koji se jasno vidi. Naši znaju da države nema i da je priča o pravnoj državi u Srbiji zabava za naivne. Režim će progovoriti kada u javnosti Naši budu udarili na njih. Za sada ne, jer sada udaraju samo na naše i nas lično. Ti Naši nisu sami, niti su šačica zanesenjaka, već snaga koja čeka neko svoje vreme. I evo, sa radikalima – to je ovo što se zove SNS – dočekali su svoje vreme. Mediji im služe i to ne samo famozni tabloidi. Radikalske perjanice na vlasti u savezu su sa njima – jer od njih zavisi šta će sudovi u vezi sa ovim uraditi. Zanimljivo je da Srbija ima iskustvo s Našima i njima sličnima, ali sada ćuti i pita se kao pop–Jocina frajla – ko je to dira i ugrožava. Ova igra sa Našima nas je skupo koštala i tek će nas koštati u budućnosti. I Ustavni sud se ponaša kako mu partijski moćnici odrede, a o drugim sudovima da i ne govorimo. Naši Naši i ruski Naši jesu pretnja i valjalo bi da se neko njima i tim Našima i Njihovima pozabavi. Javnost demokratska koju neki pominju je nema i gluva, a mi koji se oglašavamo, mi smo meta tih Naših i tih Njihovih.
Zabrana bi bila mač sa dve oštrice – Naši i Njihovi Naši će se predstaviti kao heroji.
(Autonomija)