To je ovo u Briselu i nas ne zanimaju trivijalnosti šta je bilo za večeru – neka se time bave tabloidi, jer naš posao je ozbiljniji.

Vratila se državna “trojka” iz Brisela i neko u klin, neko u ploču, ali ništa nisu uradili. Vojvoda Toma N. je izjavio da je Priština “popustila” i da je dobro sve. Premijer Dačić kaže nije tako, a Gospodar Vučić ćuti k’o zaliven. A on nas posebno zanima. Svi su vodili računa da ne bude neko od njih Vuk Branković. I to su uspeli. A kosovska večera bez V. B. – to je već ružno, to narušava nacionalni obrazac koji je građen vekovima. Uvek je bilo Vuka Brankovića, pa ako nema Srbina, može i stranac neki. Sećamo se, a sećaju se svi – ono iz vremena Miloševićevog ratnog ludila: uzbunio se bio svet, u nekakvoj kontakt grupi nadali su se Srblji u holandskog ministra i uglednog diplomatu da će biti na našoj strani. Taj se zvao Van den Bruk. On se ipak usprotivio Miloševićevom ludilu i u Beogradu je prvo slavljen, potom proglašen za izdajnika i orila se pesma i novine su se time pozabavile:

Van Den Bruče, Brankoviću Vuče

Deseterac je bio precizan i svi su ga ponavljali, pa i novine beogradske i to je bio “hit sezone”, političke naravno.

Mi smo pak uporni s onim našim pokušajem da načinimo portret Gospodara A. Vučića. To nije lak posao. Porede ga sa De Golom i Adenauerom i tako dalje, no evo sada i sa Đinđićem. Neka se vrli pokojnik prevrće u grobu, a mi tu ne možemo ništa. Srblji preteruju i u ljubavi i u mržnji. Vraćamo se nekim istorijskim paradigmama i opet je tu legendarni Toma Vučić Perišić. Nije da liči, ali tu je negde i ovaj Gospodar A. Vučić, koji će sve istisnuti i vladati sam kako se čini. Pomenućemo samo istoriju čuvenog zatvora Zabela i kneza Miloša. Knez je bio osvedočeni borac protiv organizovanog kriminala – hapsio je, i kriminal je rezervisao za sebe. Pravio je svim sredstvima “vrbovu državu”, kako je Srbiju zvao. Sazvao je Miloš veliki zbor podno Ljubićeva i rekao otprilike ovo: „Narode, znam ja da vi govorite da sam kulukom i nasiljem stekao od naroda, ograbio ga, i to do gole kože. Neće Miloš te pare da odnese u grob. Ja imam tri predloga, pa vi odlučite – da sagradimo ili crkvu ili školu ili zatvor, jer državi sve te institucije trebaju“. Narod se stoprocentno izjasnio za zatvor. Zbunjen knez je priupitao Gospodara Vučić Tomu šta to bi. „Evo, zvaćemo neke ljude da ih pitamo“, kaže Vučić. I ljudi su u svemu bili jasni: „Šta će nama škola! I ti si nepismen, pa šta nam fali, a i crkva, jer mi u boga ne verujemo! Bolje zatvor da nam deca ne idu daleko od kuće… Mi smo takvi, naljutimo se na komšiju, padne krv i zaglavimo na robiju, a žene se udaju daleko“. „Rekoh ja vama, vaša svetlosti, jer ovde u ovim selima nema nigde groblja“, odgovorio je mudri i surovi Gospodar Toma Vučić Perišić.

Ne poredimo mi sadašnjeg Gospodara A. Vučića sa Tomom Vučićem Perišićem, ali istraživački posao je takav – svi se elementi moraju sabrati.

Hapsi A. Vučić redom, i to one koji vrte ogromne pare i zatvori su već prebukirani. Zabela više nije dovoljna, pa ni Mitrovica, ona u Sremu ravnome. Hapsi, ali ne žuri sa suđenjima, jer sada ima preča posla, a to je politički renome. Dačića je bacio u senku, a do vojvode Tome N. mnogo i ne drži, neka taj ide u Boliviju ili Belorusiju, neka gura kolica i neka deli ordenje. Srbija je odavno Stradija, a glavni grad joj je Kradija, kako je Rade Domanović u svoje vreme govorio. S kim sve nisu poredili Gospodara novog Vučića i svako poređenje – kako su stari govorili – hramlje, nije dovoljno. I u svetu ga već vide kao prvog čoveka Srbije, jakog i mudrog. Gospodar A. Vučić se sprema da smeni ministre iz svog SNS-a, koji ga kompromituju. Možda one koji su palili Beograd i američku ambasadu, a među bojovnicima su bili – ako se sećate – i Toma N. i Amfilohije, uz doktora K, koga narod odmilja zove Različak. Gospodar A. Vučić po povratku iz Brisela ne daje izjave, ćuti, on je na vreme razgovarao i sa frau Merkel i sa Amerikancima. On ima keca u rukavu i za Kosovo, ali neće da nam ga otkrije – mudar političar, naravno.

Gospodar A. Vučić jaše na čelu kolone i sve sondaže pokazuju da mu Srblji sva tri zakona verska veruju – narod voli jake i lukave.

Nije se Gospodar Vučić oglasio ni o laskavim pohvalama i poređenjima sa Z. Đinđićem. Nije mu to dovoljno. On sebe vidi kao vizionara i spasioca Srbije. U njegovim rukama su i hleb i pogača. U narodu je dočekivan aplauzima, još malo pa će majke prinositi bebe da ih blagoslovi, jer Srpkinje vole jake i uspešne. Može mu se. Nema opozicije, jer niko nije siguran da DS postoji, pa ni sam bivši predsednik emeritus Boris Nejaki Tadić, koji se povremeno viđa na ulicama grada. Niko i ne zna šta taj radi i čime se bavi. A. Vučić je sila, a svi snažni političari su od istog štofa, kako Nemci kažu. Još nismo videli, istina, medaljone u crkvenim portama sa likom Gospodara Vučića, ali biće i toga. Imamo medaljone S. Miloševića iz onih vremena, sa ocilima, a on u sredini kao sv. Sava.

Srbija je zemlja čudna – u njoj se kasno smrkava, ali kasno i svanjiva.

(Autonomija)