Naravno samo skica, jer ličnost Gospodara Vučića je kompleksna, a neki bi rekli i kontroverzna – skica je ova portret bez rama.

Nakon đurđevdanskih izbora i sunovrata Borisa Tadića Nejakog, zvezda Gospodara je u srećnom sazvežđu. Stasao je Gospodar Vučić u krilu vojvoda Voje Š. i Tome N. među radikalima, i svi su ga tetošili. Njegove funkcije ni najozbiljniji hroničari ne umeju da nabroje. Svi ga hvale i veličaju i pravo je čudo da se još nisu oglasili srpski pesnici čije udvoričko nadahnuće nije nikada zatajilo. Nema ni dežurnih hagiografa iz SPC, iako u crkvenim medijima Gospodar već dobro stoji. Onaj san ko će nama zameniti Tita počinje da se ostvaruje. Sve tajne službe – to je večna UDBA – u njegovim su rukama, a funkcije su neizbrojive. Samog I. Dačića baca u senku i ako ne to, sigurno mu duva za vrat – vlast je čudo. Da su vojvoda Toma i njegovi za vreme izborne kampanje govorili ovo što sada govore, sigurno ne bi dobili vlast. Siđi Tadiću, da to što radiš radimo i mi. I upalilo im je. Neki pominju Tita kao uzor, a mi ćemo se kloniti poređenja osim tek u naznakama. Srblji vole jake i pobednike, a Gospodara su imali mnogo. Jednog ime je znano, jednog im je Tito oborio na Brionskom plenumu, a Ranković je tada i označen kao čovek koji je hteo da bude Gospodar u Srbiji. I danas za njim suze roni D. Ćosić.

Naznake za neko poređenje su tu i možda je to najpoučnije za sudbinu Gospodara A. Vučića.

Svaka sličnost A. Vučića i Tome Vučića Perišića je isključena, ali – i to „ali” je ono što poslovično devojci sreću kvari. Nikada se ne zna. A gospodar Toma Vučić je lik – amblem srpske istorije. Bio je sa knezom Milošem, pa ga je oborio sa vlasti i proterao, doveo je kneza Mihajla, pa je i njega proterao, i vratio Miloša. Na kraju, Miloš ga je otrovao, starog i nemoćnog u zatvoru. “Katansku bunu” – vojnu pobunu protiv ustavobranitelja – 1844. godine sam je svirepo ugušio i u “Oboru” u Šapcu (tako mu se zvao logor), sam sudio i “puškarao” zatvorenike, kako se streljanje u to doba zvalo. Bio je Gospodar i sada ima ulicu u Beogradu s imenom Gospodara Vučića.

Sve to nije važno, sada novog Gospodara Vučića porede sa Konradom Adenauerom, s De Golom i V. Čerčilom. Svi se dali u potragu za De Golom od Bajčetine do Žitorađe, traže da Gospodar A. Vučić vodi pregovore sa H. Tačijem, da Dačića odgurne i tako dalje. Gospodar Vučić je glavni, on jaše na čelu kolone i vodi Srblje u Evropu. Portret njegov još nije moguće u celini dati, a neki ga porede s V. V. Putinom. Svi zaboravljaju da Srblji vole Gospodare, ali ih brzo zaboravljaju, pa i u blato bacaju i svakojako ruže. I nije čudno što je vlast opila samog Gospodara, nego što je opila i komentatore koji su izgubili svaku meru. Situacija je teška. Dačićeva kosovska večera ne teče lako, jer na večeri ima i Obilića i Brankovića. Ako mi nešto znamo o De Golu i Adenaueru – a nešto znamo – ne bismo žurili s poređenjima. Za De Gola je kod nas rano, ali put putinizacije je trasiran, pa nam ostaje da vidimo. Vojvoda Toma N. vozi kolica kao oni ministri kod Domanovića i deli ordenje. Svi su diktatori u svetu već dobili orden. I u zemlji i u svetu, ali još nema orden za Gospodara A. Vučića i ne vidimo da će skoro šljašteći da kiti grudi ovog Gospodara.

Za sada znamo samo to da Gospodar Vučić jaše na čelu kolone i da mu niko ne stavlja neku primedbu.

Mnogi su diktatori dolazili na vlast preko Kosova, ali su mnogi i padali zbog Kosova, i glave gubili. Tu je ključ sudbine i Gospodara Vučića, Aleksandra naravno, ako prođe kao u tamnom vilajetu. Teško je, skoro nemoguće reći šta će Dačić ili Vučić raditi s Kosovom, ali jedno je izvesno iz istorije političkih doktrina: priznaće Kosovo i reći da je to u interesu srpskog naroda. Pa najposle, tako je i De Gol kazao Francuzima kada je predao „kolevku francuska države” – Alžir. Rekao je da je da je to u interesu francuskog naroda. Bio je jak i mogao je, bio je gospodar situacije. A ono potom, na Malom Klamaru u sred Pariza, kada su odjeknuli rafali da ga ubiju kao izdajnika, i to nije ništa – De Gol je bio jak i svi su mu poverovali, jer u politici sila rešava sve. Ono o mudrosti je kasnije za udžbenike i za decu. Da li će neki Dačić ili A. Vučić to umeti, ne znamo niti se nudimo kao neko ko sve zna. Ali u politici mudrost bez sile ne znači ništa kao što ni sila bez mudrosti ne znači mnogo. Ogovarali su De Gola njegovi ministri da je lukav i da je folirant koji ume “muve da hvata na sirće”. Kada su mu rekli ko je to rekao, De Gol je samo kazao – bogami taj me je dobro pročitao.

A o Gospodaru A. Vučiću se tek spremamo da pišemo i da ponudimo uverljiviji portret.

(Autonomija)