Za nekih desetak dana Srbija će dobiti dve vlade – jednu u Beogradu, drugu u Novom Sadu – i obe izazivaju nedoumice.

Po Ustavu i Statutu Vojvodine to je sasvim legitimno i sledi iz rezultata majskih izbora. Konačno je ministar policije I. Dačić ubedio sve da ima većinu u savezu SPS-SNS-URS i iz ruke šefa države vojvode – vojvoda je na čelu Republike – T. Nikolića primio mandat za sastavljanje Vlade Srbije. Izdao je dugogodišnjeg saveznika B. Tadića Nejakog i prihvatio SNS. Ostalo će ići lako. Istina, kada se deli plen mogu nastupiti i teškoće ali i to će proći, i Srbija će dobiti Vladu. S tom Vladom već nisu zadovoljni oni u EU i daju izjave koje zbunjuju. U novinama na prvim stranama kako Zapad “ne veruje Dačiću”, ali Moskva veruje i obećava da će ono oko Kosova pomoći da se reši. Ne dao bog da se reši onako kako se rešilo u nesrećnoj Gruziji. Neki već viču da će Dačićeva Vlada biti “ruska” ili parem proruska, no to su nagađanja i nadajmo se verbalna osveta poraženih oko B. N. Tadića. Nama nagađanja ne znače mnogo, bilo ih je i biće ih. Uostalom, još je rano za nagađanja, jer se Vlada I. Dačića tek sastavlja.

Legalno i legitimno u Vojvodini je ispalo drugačije i to na osnovu rezultata majskih izbora – i otvorio se problem.

Verovatno mandatar B. Pajtić ima mogućnost da sastavi Vladu AP Vojvodine bez SPS. Sa SVM i drugima, socijalisti i radikali nisu mu potrebni, i sada šta ćemo – svi se pitaju. I LSV N. Čanka neće drugačije nego ovako, jer to je uistinu volja birača. Najpregnantnije je to formulisao Bojan Kostreš. Ako bude drugačije, LSV će otići u opoziciju. Srbija će imati dve vlade i to je tako i po Ustavu Srbije i po Statutu Vojvodine i to ne bi trebalo da čudi, jer i do sada su bile vlade i u Beogradu i u Novom Sadu. Stvar je u tome što se već prepoznaju – i u EU je to zapaženo – dve orijentacije u vođenju politike. Jedna će vlada – ona u Beogradu – biti nekako sklona naslanjanju na Rusiju i savezništvo sa njom, a ova u Vojvodini će ostati u mreži evropskih integracija. To je tako. To je i realno stanje u zemlji, no AP je u Srbiji, i biće političkih problema za “čitanje” političke zemlje u svetu.

I Dačić je u startu kazao da nema ništa protiv, ali evo već traži da se DS izjasni o stavu Bojana Pajtića. Naravno, dve vlade moraju sarađivati, ali će opšta orijentacija biti problem. Ako ćemo pravo, to i mora tako biti – Vojvodina je onaj “motor” koji bi trebalo da vuče Srbiju ka EU. No, kako nekoga vući ako on neće da ide ili mu se bar ne ide, budući da ga srce vuče na drugu stranu – na to pitanje nemamo još odgovora. A. Jerkov, predsednica novosadskog parlamenta, najjasnija je – njoj je jasno da se moraju poštovati izborni rezultati. Bilo kako bilo, vlada u Novom Sadu odražava jedno stanje, a ona u Beogradu drugo, ili nekako isprepleteno. Ako Dačić u Beogradu – smatraju u Vojvdini – može da bira saveznike i da sezonski bira koga će voleti, a koga neće, zašto mi ne bismo, tim pre jer je to izražena volja naroda i narodnosti u Vojvodini. Zakleo se bio Tadić Dačiću i on njemu na večno prijateljstvo i “stratešku” orijentaciju, pa je ispalo drugačije, jer ljubav ne zna za sezone godišnjih doba, ni za granice. Dačić objašnjava da u ovim prilikama sve čini rukovodeći se brigom za narod, ali to čine i drugi, i tako i kažu. U međuvremenu je i mandatar i ministar policije Dačić zakleo svoju žandarmeriju – to su pretorijaci koji čuvaju režim – na celoj teritoriji da “nema srpskog naroda bez Kosova”, jer svi smo mi rođeni na Kosovu, kako bi rekao legendarni K. zvani Različak. I to je sve bilo u znaku “pobeda ili smrt”. Bogu hvala, svečanost nije održana na poligonu u Batajnici, nad hiljadama grobova onih nesrećnika iz devedesetih godina – i tako dalje. Kasnije se pokajao.

No, bilo kako bilo, dve vlade moraju sarađivati, a kako – to ćemo tek videti. Biće to nešto u stilu “Evropa i Kosovo” ili „i Evropa i Vojvodina i Kosovo”. Ko će koga vući i kuda, da li Vojvodina centralnu Srbiju ili centralna Srbija Vojvodinu, još niko pouzdano ne zna. Za sada znamo samo da Srbija ima dve Vlade čije su orijentacije različite – barem u osnovnom. Kada budemo znali šta je bilo sa takvim gigantima kakvi su energetska preduzeća i Telekom Srbija i čiji će biti u procesu – mislimo na proces privatizacije – tada će mnogo toga biti jasnije. A to što je gradonačelnik Novog Sada I. Pavličić “prošao”, još ne znači da će to biti po volji prvojerarhu bačkom koji kao politički faktor mnogo znači – i nikako ga ne treba potcenjivati.

Izjave valja čitati u kontekstu širih orijentacija, ne po dnevnopolitičkoj konjukturi.

(Autonomija)