Suša je opustošila Srbiju – na vojvođanskim poljima govore o katastrofi – a u glavama nam se sve smutilo odavno i bez žege.

Preosvećeni episkop valjevski je nešto preduzeo i rasplamsala se polemika baš neugodna. Te kasno je to učinio, te „veza“ nije bila dobra i jedva je koja kap kiše pala u gustu prašinu. Nama niko da ugodi. A ateisti srpski baš preteruju. Spore mu pravo na molitvu – a Ustav mu to garantuje – i ne postavljaju prava pitanja. Zašto je vladika čekao da suša opustoši državu, zašto nije ranije krenuo, i još ono najvažnije: zašto je u SPC on jedini i zašto SPC nije zauzela stav. Tu je još mnogo problema, na primer gde su vladike iz Vojvodine, eparhija sremska, banatska i bačka, da biskupe katoličke crkve ne brojimo, ni hodže, koji su zatajili sa dovom koju Kuran časni – koji je svetu celome opomena – podrazumeva, a koja se moli u vreme elementarnih nepogoda. Kiša je bila slaba i vajde nije bilo – vojvođanska polja i dalje su žedna. U nekim krajevima Srbije krenule su dodole, a Vojvodina je i tu zatajila, nigde na šoru devojaka u belim košuljama. Znamo iz iskustva. One idu i pevaju onu svoju pesmu:

Naša doda boga moli
da bog dadne rosnu kišu
da pokisnu svi orači i kopači.

Kotlovima se lila kiša po njima, zemlja je disala i svi mi, jer je svežina sve obuzimala. To nije bilo neko čaranje i gatanje, to je bio sveopšti praznik vode. Svi su poliveni i nema fontane ni u Rimu koja bi bolje simulirala vodu i svežinu. Voda na šoru nije bila virtuelna nego prava. Neka vrsta kolektivnog kupanja i osveženja. A ne onako kako su nesložne vladike to smandrljali, pa im sada komentatori zameraju sve i svašta i spore se ljuto međusobno. Ima tu još pitanja – i veoma ozbiljnih – koje bi valjalo izbaciti u prvi plan – ova populistička molitva za kišu je imala kontraefekat. Kod dodola se znalo šta je voda i svi smo osećali vodu – ovo je sada budibogsnama. Bilo je i poplava katastrofalnih, a niko da se seti litija i molebana. Kasno je sada – suša je uzela svoje.

Vojvodina je imala, istini za volju, druge probleme i još ih ima i niko ne zna šta će s njima biti, jer sve se više komplikuju. Spore sada gradonačelnika Novog Sada i ostale, i svi su preokupirani novcem, a to je nekih – kako se izveštava – šest milijardi u gradskoj kasi. U ovom upodobljavanju vlasti u Novom Sadu s onom u Beogradu neko hoće, kako kažu, da zavuče ruku u džep i da to pokupi. Svi kažu, to su naše pare – gde su naše pare i čije su naše pare – a niko da kaže da su te „njihove pare“ i pare građana. Ideologija „upodobljavanja“ je u parama i ni u čemu drugome, kao i svaka partijska ideologija.

Doktor B. Pajtić muku muči u Sremskoj Mitrovici. jer i tamo, u Šećer-sokaku, o parama je reč. I tamo bi svi da zavuku ruku u kasu državnu i čitava jata preletača iz jedne partije u drugu kruže nad Sirmijumom. A onim iz nekadašnje DS ne piše se dobru: ako se utvrdi da je neko bio član te partije, oni više ni crkvenjak ne može biti, ni grobar seoski ili poljočuvar na žednim vojvođanskim poljima. Sve se ravna prema ideologiji SNS ili SPS recimo. Pa i tu zapinje. Svakodnevno nam javljaju neku novu većinu, a u svetu se većina ostvaruje na izborima… Ovde su izbori i volja građana nešto što naš mačak Amfi voli da veže sebi za rep i da se zavalja do mile volje.

Uvek agilna A. Jerkov ima dobru ideju, ali izgleda da do nje niko ne drži mnogo – sada sve treba „upodobiti“ makar se to postiglo kupljenom većinom. A sutra ćemo videti kako ćemo i šta ćemo. Gradonačelnik Novog Sada kaže da je to sve – „pljačka“. Pa naravno, šta bi drugo bilo doke se ima šta uzeti iz vojvođanskih kasa. A tek lingvistička strana tog problema – te nije predstavništvo ono u Briselu, te jeste, ali da ga malo drugačije nazovemo. Niko ne vidi – ili tek poneko vidi – da je „to“ u Briselu dobro i za Srbiju i za Vojvodinu.

Neki šaljivdžija predlaže moleban i za Srbiju i za Vojvodinu, i mi smo saglasni, iako se izjasnili za dodole, jer one to bolje rade.

Neki pak – još dokoniji – pitaju zašto ne bi postojala DS vojvođanska, u Vojvodini i za Vojvodinu. A i ti odoše daleko, iako znamo da je DS pobednik na đurđevdanskim izborima u Vojvodini. Po opštinama traje suša i seča kadrova. Kako će se partijski knezovi dogovoriti, niko ne zna, a suša pustoši nemilice. Od suše je ipak pogubnija ova naša politika „danas ćemo ovako, a sutra – videćemo“.

Suša je opustošila polja, ali najviše glave političara i šićardžija u Srbiji i u Vojvodini.

(Autonomija)