Drugi rediteljski film glumice Mirjane Karanović, drama „Majka Mara“, uvršten je u industri program Eastern Promises međunarodog festivala u Karlovim Varima.

Ona kaže da je, kad je počela da se bavi i režijom, ali zapravo nekako proširenim svojim prisustvom na filmu, htela da ispriča neke priče o ženi svojih godina.

„Ili barem blizu mojih godina, ženi koja ima neki život iza sebe, ali se susreće sa nekim odlučujućim prekretnicama u životu. Kad sam bila mlađa, mislila sam da takve prekretnice dramatične imaju samo mlađi ljudi, da posle kako ideš kroz život gaziš nekim poznatim stazama, kako sam krenula da starim, shvatila sam da mene život prati sa svom svojom punoćom i te prepreke i problemi i neke neočekivane situacije su i dalje prisutne“, kaže ona.

Kaže da je film „Majka Mara“ priča o ženi koja je doživela ličnu tragediju.

„Način na koji ona tu tragediju, pokušava da se sa tim izbori, je nešto što ne pripada baš nekoj uobičajenoj priči sa kojom žena kad izgubi nekog jako bliskog nekako potone i nema je, ova žena je malo drugačija i pripada nekoj generaciji mojih prijateljica i nekako mene i ja sam napravila tu priču da ona bude neki drugačiji njen put, ali neću sve da otkrivam“, kaže Karanović.

Ističe da nema mnogo ženskih filmova, ali ima mnogo više nego ranije.

„Stvari se polako menjaju, pa inače danas devojke, devojčice, čini mi se imaju tu mogućnost da uopšte sanjaju o tome da jednog dana budu filmski reditelji, kad sam ja bila klinka, to nije bila misao u glavi, nije bilo žena reditelja, sada mislim da već devojke kad razmišljaju o tome šta bi kako bi volele, imaju i tu neku viziju da mogu da budu reditelji, snimatelji, direktori fotografije, što je nekad bilo potpuno nemoguće“, kaže ona.

Ona misli da se i muškarci menjaju danas.

„Ima često ta rečenica ‘ni muškarci nisu kao što su nekad bili’, mislim da je to dobro. Mislim da zapravo danas počinje neko vreme, sada, to će dugo da traje, da se zapravo ljudi formiraju ne prema nekim tradicionalnim obrascima, nego da mogu da budu ono što bi želeli i ono što osećaju. Mislim da bi trebalo da dođe vreme da se muškarci ne boje toga da traže pomoć, da traže jaku ženu, da budu bespomoćni, nežni, lomljivi, kao što mislim da žene ne treba da se stide neke svoje snage i odlučnosti, mislim da tu ljudi treba da se pronađu i uparuju, dopunjuju jedni druge, smatram da te intimne ljudske zajednice, to je partnerstvo, gde se ljudi dopunjavaju, ne nadmeću u nečemu“, rekla je ona.

Govoreći o filmu, rekla je da su pri kraju postprodukcije, kao i da je učestvovalo šest zemalja.

„Film će imati prilike da vide razni distributeri, takozvani world sale, agencije koje otkupljuju film za distribuciju po celom svetu. Film se preda nekom, ko onda taj film dalje nudi, onda ćemo videti kolika zainteresovanost postoji za film i koji bi bio najbolji festival gde bi trebalo da doživi svoju premijeru“, kaže ona.

Večeras je premijera predstave Prafaust u režiji Borisa Liješevića u BDP.

„Prvo kad se kaže Gete i Faust, odmah svi, pa i ja, su imali jednu zastrašujuću sliku velikog klasika koga je teško čitati, nekako postoji neka distanca, ali ono što smo mi napravili, kako je Boris i njegov dramaturg Fedor Šili, kako su obradili taj materijal i kako smo ga mi na sceni predstavili, to je jedna predstava koja je duhovita, na početku, a na kraju ima svoju punu emotivnu tragediju. Vrlo je moderna, moderno postavljena kao predstava iz sadašnjeg nekog vremena, neverovatno je kad zapravo pogledaš koliko nas se tiče ta priča sa raznih strana“, kaže ona.

Mišljenja je da će predstava imati svoju publiku.

„Glavne uloge su Svetozar Cvetković kao Faust, Ozren Grabarić, naš gost iz Zagreba, kao Mefisto, Iva Ilinčić, divna mlada glumica pred kojom je velika budućnost, ona igra Margaretu, tu su još Saša Nikolić, Danijel Sič, Ivan Zarić i ja“, rekla je.

Najavila je da će igrati početkom avgusta u Budvi, kao i krajem avgusta na Brionima.

„To je plan za ovu predstavu, a posle od septembra i oktobra biće na repertoaru redovnom“, kaže ona.

(N1)